На примерима који следе покушаћу да илуструјем како је искривљена слика стварности коју нам непрекидно сервирају најутицајнији светски медији и на тај начин креирају паралелну стварност, потпуно неосетљиву на чињенице.
Ако вам за једну земљу кажем да има стопу незапослености 5,5 одсто, а за другу 10 одсто, да ли ћете одмах помислити да је прва Русија, а друга Француска? Највероватније нећете. Да не буде забуне, просек незапослености у ЕУ је 11,8 одсто, дакле далеко од тога да сам изабрао њагори пример или небитну земљу.
Слика која се ствара је да је стање у Русији такорећи критично, да страним инвеститорима не пада на памет да улажу итд., итд. А Русија је практично остварила пуну запосленост становништва.
Уз то Русија скоро да нема јавни дуг, док истовремено држи 500 милијарди долара потраживања према САД. Примера ради, дуг Француске је 88 одсто.
Даље, буџетски дефицит Русије је испод један одсто, а Француске преко чатири одсто. Раст бруто друштвеног производа Русије је око четири одсто, а Француске 0,1.
„ПРЕГРЕЈАНА“ КИНА
Колико написа сте имали прилике да прочитате о томе како је привреда Кине „прегрејана“ и да се само чека колапс? Безброј. Кинези су смирено одговарали да они сасвим увиђају ту опасност, нарочито у стопи инфлације, али да раде на томе и да резултати неће изостати. И шта се догодило? Кина је смањила инфлацију крајем године на два одсто (просек еврозоне 2,2 одсто) и показала да је отклонила проблем.
Истовремено, Немачка је остварила раст БДП 0,9 одсто (еврозона пад од 0,6), а Кина раст од 7,7 одсто (могуће и 7,8, видеће се ускоро).
Да ли ће медији после тога почети да величају Кину? Не. Само да сеју страх од Кине и да и надаље предвиђају њен финансијски колапс.
Ово наводима зато што се у нашој средини одомоаћило мишљење како треба радити на поправљању медијске слике Србије на Западу, али паметно, организовано и креативно. Наравно, помогло би и да стање у Србији буде боље. А онда ће странци са Запада почети боље да мисле о нама.
То је потпуно илузорна тврдња. Ево и – кад си објективно постигао феноменалне резултате, као Русија и Кина, када си нето поверилац западних земаља, када имаш неограничена средства за сопствени маркетинг, када си нуклеарна сила, када имаш значајан утицај у међународним односима – све то ништа не вреди.
Западним земљама, какве су данас, помоћи нема. Оне желе да верују у своје предрасуде. Оне намерно креирају негативну слику о противнику и никакве чињенице их не интересују.
КАКО СЕ ТО РАДИ
Медијски рат треба водити, као и дипломатски, али се стварне промене могу остварити само економским и војним јачањем, насупрот интересима западних земаља. Никакав маркетинг и никаква дипломатија ту не помажу.
И то и Русија и Кина и раде. Насмејала ме вест из Кине о томе како су одлучили да повећају издавања за војни буџет зато што свет иде у непредвидивом правцу. Насмејао сам се зато што Кина годинама уназад узастопно већ повећава свој војни буџет за 20-30 одсто годишње. Ето, то је добар маркетинг. Слично ради и Русија у погледу свог војног буџета.
Оно што мислим да свако од нас треба да ради није само разбијање предрасуда о ЕУ и Западу уопште, него показивање својим укућанима, пријатељима, колегама, да је западна цивилизација постала потпуно изопачена творевина. Да је пред нама период њиховог даљег суноврата и да само непаметан човек може пожелети да се у ЕУ данас укључи.
То наравно значи и да морамо тражити од свих које знамо да таквим мерилима оцењују наше политичаре који, као неупитну памет, заговарају улазак Србије у ЕУ.
Без тог залагања сваког од нас појединачно, макар у средини у којој живимо, коренита, стварна промена није могућа.
И обрнуто, никаква телевизија, никакво испирање мозгова не може бити успешно ако мислећи људи у Србији придобију своје окружење и помогну им да разумеју у основи свет у коме живе и положај Србије у њему.
Када им преотмемо владајуће мишљење, преузимање власти је само ствар технике.
Бранко Павловић
извор: Novi Standard
