Вијести, Регион

Србија тугује, Хрватска слави

003657

Србија данас обиљежава 18 година од хрватске војно полицијске акције „Олуја“, највећег прогона Срба у новијој историји, у којем је више хиљада Срба убијено и нестало, док Хрватска ових дана обиљежава Дан побједе и домовинске захвалности.

У Београду ће у Цркви светог Марка данас бити служен парастос жртвама “Олује“ коме ће присуствовати први потпредсједник Владе Александар Вучић.

И осамнаест година послије, ексхумације још трају, неке гробнице нису ни отворене, па отуда и различити подаци о броју погинулих, несталих и прогнаних, којих је, према подацима Документационог центра „Веритас“, најмање 250.000.

За злочине почињене у „Олуји“ у Хрватској нико није кривично одговарао, што наилази на осуду обеју страна.

Тројица хрватских генерала – Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак, иако су прва двојица провстепеном пресудом Хашког трибунала били осуђени на 24, односно 18 година затвора, прошле године су ослобођени по свим тачкама оптужница, што је изазвало жестоке реакције у Србији, а у Хрватској одушевљење. Чермак је ослобођен раније.

Предсједник владине Комисије за нестале особе и генерални секретар Владе Србије Вељко Одаловић изјавио је, поводом годишњице ове акције, да се око 2.400 особа води као нестало и да ће се инсистирати на расвјетљавању судбине свих несталих лица.

Од тог броја су, каже, 1.400 особа српске

националности, 403 држављанина Србије, док су остали Срби који су нестанак својих ближњих пријавили код владине комисије или су прогнани и протерани. Одаловић је рекао да има више стотина особа које су евидентно нестале, које нису прошла критеријуме међународног комитета Црвеног крста, али да и та лица апсолутно на српској листи фигурирају као нестали.

У војно полицијској акцији „Олуја“, која је почела 4, а завршила се 5. августа 1995. године, према подацима Документационог центра „Веритаса“, убијено је најмање 1.886 особа српске националности и протјерано најмање 250.000 становника бивше Републике Српске Крајине.

Међу страдалима је 1.196 цивила, од чега 540 жена. Према истим подацима 943 особе се још воде као нестале.

У акцији „Маестрал“ која је била продужетак „Олује“, хрватске оружане снаге у садејству са Петим корпусом армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 српских становника с подручја 13 општина у БиХ, саопштио је „Веритас“.

Одлука о почетку акције „Олуја“ је на приједлог тадашњег команданта сектора Југ, хрватског генерала Готовине, донијета на Брионима 31. јула 1995.

Хрватски предсједник Иво Јосповић каже да је јасно да Србија и Хрватска никада неће имати заједнички став о овом трагичном догађају а да очекује да Срби с разумијевањем прихвате значај „Олује“ за независност Хрватске.

За Јосиповића је акција „Олуја“ била нужна и без ње, како је казао, Хрватска никада не би била слободна и независна.

Цјелокупна акција хрватске војске за циљ је имала заправо исељавање цјелокупног становништва српске националности, а након акције забиљежена су паљења, пљачке и ликвидације малобројних Срба који нису хтјели да напусте своје домове.

Испражњено подручје Туђманова влада је нешто касније населила избјеглицама хрватске националности из БиХ.

„Веритас“ је саопштио да Срби из Хрватске очекују да Савјет безбједности УН и Резидуални механизам Хашког трибунала реагују на иницијативу документационог центра за преиспитивање ослобађајуће пресуде хрватским генералима за акцију „Олуја“, јер се дошло до нових доказа.

Те нове чињенице огледају се, како се наводи, у броју од 110 ексхумираних посмртних остатака Срба са локација „Света Маре“ у Шибенику и „Градско гробље“ у Задру, који су страдали у акцији „Олуја“, и то на подручју и у вријеме које је било предмет хашке оптужнице.

Представници несталих и владине Комисије за нестале у Србији незадовољни су спорошћу ексхумација и идентификација па од Владе Хрватске траже ангажовање свих како би то питање било коначно решено.

И поједине невладине организације у Хрватској осуђују то што ни после 18 година нема правоснажних пресуда за ратне злочине почињене током и непосредно након „Олује“, а бројне цивилне жртве рата нису примјерено обештећене.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *