Љубав човека према животињама не познаје границе. То је показала Сњежана Кокановић из Српца, са још неколико искрених љубитеља коња. Помрсила је она рачуне шверцерима и месарима који су намеравали да се, за багателу, домогну 74 коња, расних грла! На лицитацији, одржаној крајем децембра прошле године на чувеној ергели липицанера „Вучијак“, Сњежана Кокановић је, вођена љубављу, а не рачуницом, успела да се домогне Дрине, коња на којем је пре четири године научила да јаше.
Сњежана и Дрина
Реч је о коњима који су, према процени Министарства пољопривреде РС, били прекобројни и као такви понуђени по багателној цени од 630 марака. Међу стотинак заинтересованих, како то обично и бива, нашли су се шверцери и месари, примамљени ниском почетном ценом. Али су Сњежана, Жељко Бабић из Слатине и Саво Васиљевић из Градишке одлучили да им не дозволе да расне коње добију скоро за џабе и да ове племените животиње не заврше у кланицама. Дизали су цене све док месари и шверцери нису одустали од куповине.
Игром судбине, први на продаји се нашао пастув Дрина, на којем је Сњежана научила да јаше. Баш као што је он њу чувао у седлу, Сњежана је одлучила да по сваку цену Дрину сачува у свом власништву. Након што јој је у први мах застало, како каже, Сњежанино срце је галопирало све док, од почетних 630, племенито грло није остало у њеном власништву за фантастичних – 3.150 марака!
– Дрино, љубави, мој си! – понављала је Сњежана, грлећи липицанера у чијем погледу и одобравајућем рзању, као да се, такође, осећало олакшање.
Сњежана и Дрина пре четири године
Убрзо, ова дипломирана економисткиња, запослена у једној од републичких институција, куповином и петогодишњег Саве, распршила је све месарске и шверцерске снове и рачунице.
Посебно ганут и презадовољан исходом лицитације био је Бране Петровић, дугогодишњи руководилац ергеле.
Права је срећа да су Дрина и Сава завршили у рукама Сњеже и њеног супруга Неше. То су предивни људи који годинама несебично помажу и пазе и коње и ергелу – истиче Бране Петровић, домаћин ергеле, који појашњава да, и пастуви уз бројеве носе женска имена, је се она, по традицији, воде и по мајчиној линији.
ЦУЦЛА ЗА ЖДРЕБЕ
Сњежана истиче да неизмерно воли свих 155 грла на ергели.
– Срце и душу су ми украли и заробили, па им увек радо долазим. Уколико на следећој лицитацији у „опасности“ буде ждребе које смо уз помоћ цуцле отхранили и подигли на ноге, и њега ћу купити – каже за Сњежана.
ПРИЧА О ВЕЛИКОЈ ЉУБАВИ
Дрина је пре четири године стрпљиво у седлу чувао неутренирану Сњежану (44), рођену Бањалучанку, сада настањену на свом прелепом имању надомак Српца. Овај детаљ тада је овековечио објектив камере репортера „Новости“ , не слутећи да ће управо они сада бити својеврсне звезде једне јавне лицитације и актери приче о љубави човека и племените животиње са срећним крајем.
Извор: Танјуг
