Вијести, Регион

Скандалозно: Улицама у БиХ називи по усташким крвницима!

У Федерацији Босне и Херцеговине, упркос противљењу Срба, улице назване по идеолозима и злочинцима НДХ. Будак, Францетић и остали злочинци „парадирају“ и 70 година после слома нацизма.

БАЊАЛУКА – Величање некадашњих припадника усташког покрета веома је приметно у Федерацији БиХ, упркос противљењу Срба и поштоваоца антифашиста – улица у Мостару носи назив Миле Будака, усташког идеолога и министра НДХ, док је основна школа у Горажду названа по Хусеину ефенди Ђози, имаму у Ханџар дивизији и човеку који је служио нацистичкој војсци!

Иницијатива „За Мостар без фашизма“ упорно од градских власти тражи да буду промењени сви називи улица који славе лик и дело неког од припадника усташког покрета, али то још није учињено. Бошњачки и хрватски одборници у мостарском парламенту никако не могу да се договоре о томе.

Осим захтева за промену имена Улице Миле Будака, активисти траже и брисање назива Улице Јуре Францетића, члана усташког покрета и заповедника „Црне легије“, елитне усташке јединице.

Спорна је и Улица Вокића и Лорковића, названа по Младену Лорковићу, некадашњем министру унутрашњих послова у НДХ и Анти Вокићу, тадашњем министру оружаних снага, који су се окренули против Павелићевог режима. Планирали су и пуч против Анте Павелића, али га нису извршили.

У групу мостарских улица са спорним називима ушла је и она названа по кардиналу Алојзију Степинцу.

Ранији предлози да Улица Миле Будака буде преименована у улицу песника Силвија Страхимира Крањчевића, Улица Вокића и Лорковића у Улицу Тина Ујевића нису добили подршку у градској скупштини.

Др. Миле Будак

Др. Миле Будак

Потпредседник Српског грађанског већа Мостара Ратко Пејановић казао је да му је тешко проћи улицама Јуре Францетића и Миле Будака, јер се у њему буде асоцијације на стравичне злочине.

– Бојим се да овде никада неће бити политичке воље да се ови и неки други називи промене. Мостар је једини град у БиХ, који је, нажалост, поклекнуо пред фашизмом – нагласио је он.

Пејановић је истакао да су промене најбоље немогуће, јер су грађани Мостара подељени, трајно завађени, а уз све то немају од чега ни да живе.

Родитељи ђака из Горажда тражили су у анонимном писму од локалне власти да се хитно промени назив школе, јер је, по њима, непримерено да деца иду у школу која је названа по човеку који је служио озлоглашеној нацистичкој дивизији о чему сведоче и бројне фотографије Хусеина еф. Ђозе са нацистичким војницима. Међутим, школа још увек носи исти назив. Након Другог светског рата Ђозо је одлежао пет година затвора због сарадње с непријатељем.

Хусеина еф. Ђозе

Хусеина еф. Ђозе

Према доступним подацима, Ђозо није учествовао у војним операцијама, али је као имам СС Ханџар дивизије суделовао у бројним активностима те војне формације и носио је официрску униформу са нацистичким обележјима и карактеристичном мртвачком главом на фесу, који је био заштитни знак Ханџар дивизије. Немачки медији су писали о Ђозиним писмима упућеним нацистичком команданту Хајнриху Химлеру у којима се захваљивао на подршци „имамима и стотинама хиљада сиромашних у БиХ“.

ЗА ДОМ УВЕК СПРЕМНИ

ОСИМ назива улица, забрињавају и све учесталији и отворенији усташки поклици на друштвеним мрежама. У тој кампањи учествују чак и државни службеници у ФБиХ. Портпарол Завода за здравстено осигурање Херцеговачко-неретванског кантона са седиштем у Мостару Далибор Равић суспендован је са тог места након што је на друштвеној мрежи истим речима подржао портпаролу Министарства туризма и животне средине ФБиХ Мију Мартину Барбарић која је на „Фејсбук“ профилу написала „За дом спремни“.
Извор: Вечерње новости
Вијестио:

Миле Будак (Свети Рок, 1889 — Загреб, 1945) је био хрватски писац, политичар и један од оснивача усташког покрета. Створио је хрватски национални план за решавање српског питања у Хрватској — једну трећину убити, другу протерати, а трећу похрватити (покатоличити) тзв. Будакову идеологију[1], а приписује му се и оживљавање крилатице „Србе на врбе“.
sr.wikipedia.org/sr/Миле_Будак

„Министар Миле Будак, позвано је било становништво да принесе на ломачу све књиге штампане ћирилицом које се у граду налазе. То је био адекватан дочек једног министра просвете. Светлом је био дочекан! Хрвати су за време рата убијали у својој монструозној држави Србе и који су се служили латиницом, и који су били осведочени пријатељи Хрвата. Да су видели некога да само покуша употребу ћирилице, на комаде би га разнели.“
http://www.srcekrajine.net/smf/index.php?option=com_content&view=article&id=310:sprn-riri-srb-i-hrv-fljn&catid=79&Itemid=523&showall=&limitstart=9

 

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *