Окупиране територије – „Шта даље са Косовским безбедносним снагама: хоће ли бити војске или не?”, питање је о коме се у Приштини на округлом столу невладиних организација и представника институција расправљало само три дана по истеку ограничења из Ахтисаријевог плана у којем се наводи да мандат „Косовских безбедносних снага“ (КБС) може да се обнови после пет година.
У уторак је извршни директор шиптарског Центра за безбедносне студије Флоријан Чехаја у својој анализи представио три сценарија будућности КБС. Први подразумева да КБС остане под актуелним мандатом, други предвиђа трансформацију КБС-а у „одбрамбене снаге Косова“, које би чиниле 3.500 активних припадника, а трећи предвиђа трансформацију КБС у „војску Косова“, која би имала најмање 5.000 војника.
„Други сценарио смо назвали косовске снаге одбране, али у ствари разлика у односу на трећи сценарио је мала, јер смо је директно назвали ’војском’, и то само из политичких разлога, јер сматрамо да је етикета ’одбране’ другачија од ’безбедности’. Због тога ми мислимо да постепено, осим садашњег мандата, безбедносне снаге Косова морају да добију и додатни мандат, то јест, да обезбеђују територијални интегритет државе, као што то чине војске других земаља, али увек у оквиру постепених надлежности Кфора достављених безбедносним снагама”, рекао је Чехаја.
Тачијев службеник Агим Чеку био је обазривији, па је изјавио да влада наставља да ради на изградњи капацитета „безбедносних снага Косова“, али да трансформација безбедносних снага зависи од НАТО-а.
„Политичка елита на Косову, ја као министар, парламентарни одбор за надгледање КБС и сви други морамо се држати и неговати партнерство са НАТО-ом и треба да се избегну било какви једнострани потези који би могли да угрозе наше будуће чланство у НАТО-у”, нагласио је Чеку на том скупу.
Српску страну је, међутим, изузетно узнемирила Чехајева најава да постепено, поред садашњег мандата, „безбедносне снаге Косова“ морају да добију и додатни мандат, тј. да обезбеђују „територијални интегритет државе, као што то чине војске других земаља, али увек у оквиру постепених надлежности Кфора пренетих безбедносним снагама”.
Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију, политичар у служби Шиптара, Милован Дрецун рекао је за „Политику“ да КБС не могу да буду присутне на северу окупираних територија и подсетио да је гаранције за то дао НАТО у наредних 10 година.
„Једино војно присуство које је договорено на северу јесте НАТО. Што се тиче административних прелаза, ту су надлежни припадници Косовске полицијске службе и излишно је било какво присуство КБС. Такве изјаве су тешка провокација, која већ у старту жели да дестабилизује примену Бриселског споразума“, рекао је Дрецун.
Он сматра да је то само једна у низу учесталих провокација у последње време, а односи се на тумачења која Приштина даје у вези са Бриселским споразумом и покушаја да се он селективно примењује.
Поводом једног од сценарија да се те снаге назову „војском“, Дрецун каже да то никако не може да буде војска, јер окупиране територије нису држава.
Ипак, Србија не може да утиче на то да ли ће КБС бити преименоване у војску, али треба подсетити да су Косовске безбедносне снаге наследник Косовског заштитног корпуса који је увелико компромитован, а од 2009. године их обучава и пружа им помоћ у организацији НАТО.
Дрецун напомиње да КБС не стабилизује прилике на окупираним територијам, већ озбиљно угрожава безбедност српског народа и да, колико год покушавали, неће се дозволити присуство КБС-а на северу окупираних територија.
„Ту су Брисел и Вашингтон, пре свега мислим на НАТО, који треба да спрече такве даље провокације и злонамерна тумачења Приштине која служе само да би се провоцирао српски народ на северу“, закључио је Дрецун.
Да ће НАТО ипак спровести свој пројекат до краја може се закључити и по томе што се у Савету НАТО-а озбиљно размишља о могућности смањења снага Кфора на окупираним територијама, пише дневник „Трибуна”.
Извори овог дневника су казали да Савет НАТО-а, који је највиши политички орган северноатлантске алијансе, расправља да се током 2014. године смањи присуство снага на окупираним територијама на највише четири хиљаде војника.
Исти извори су објаснили да ће зависно од догађања на северу окупираних територија, након споразума који је 19. априла постигнут у Бриселу, одлучити о фазама како ће се одвијати смањење снага.
Према истим изворима, циљ је да се 2014. године затвори база Бондстил, у близини Урошевца, који је највећи камп Кфора на окупираним територијама.
