Драги пријатељи,
Данас сам усмено обавештен да ми је одбијен и трећи захтев да будем премештен у притворску јединицу у Косовској Митровици. Иако за тако нешто имам законске основе, правне, људске и економске разлоге, који би морали бити више него довољни за сваку истински правну институцију или за хумане људе, чини ми се да правду и хуманост очекујем на погрешном месту!
Против мене се води политички и потпуно бесмислени поступак који би пред било којом правном институцијом био унапред осуђен на неуспех. Тога су чини се свесни и у тужилаштву, али је очигледна намера да се на овај начин исцрпљујем, обесхрабрим и на крају сломим. Како иначе објаснити упорно одбијање мог премештаја у место боравка близу породице која је изложена малтретирању и путовањима до Приштине што више није ни за њих безбедно. Сва та одбијања, осим кршења закона, представљају и кршење мојих људских права!
Због сасвим основаног осећања небезбедности у окружењу које је 100 одсто албанско не користим ни право на излазак у шетњу у затвореном. На телевизијским програмима које гледам (можемо само да видимо ТВ станице на албанском) мој случај представља се у врло тенденциозном смислу, што додатно отежава мој положај.
Због свега што преживљавам, а ценим да је то крајње нехуман и нељудски однос, одлучио сам да ступим у штрајк глађу.
Пуно ми значи ваша подршка, као и све оно што ради Влада Србије, али то очито није довољно, па морам да се определим за овај вид протеста и да скренем пажњу на неправду која ми се чини.
Важно је да разумном и конструктивном сарадњом одржите ред и мир у Митровици и почнете са решавањем нагомиланих комуналних проблема у граду. При томе водите рачуна да не дозволите да вам се намећу и нека политичка решења која нису у интересу грађана.
На вас ће се, као и на мене, вршити притисак, али сте већ до сада показали политичку зрелост и способност да се томе одупрете.
Треба довршити конституисање општинских органа јер се у Приштини надају да се у томе неће успети, па да добију још један „аргумент” против Срба у северној Митровици и Заједнице српских општина.
Не могу нам никако опростити што смо опстали у Митровици и на северу и то нам је, а и мени очито, највећи „грех”.
Држите се!
Пуно поздрава,
Оливер Ивановић,
политички затвореник из ћелије 09
Извор: Б92
