Саопштење из 1903. године које и данас добро описује мржњу Хрвата према Србима и свему што је српско.
Уметнички Зрњевац – Загреб
Бојкот на све стране
„Нови Србобран”, број 41, сриједа 12. (25.) фебруара 1903.
Српско академско потпорно друштво је и даље покушавало организовати своју забаву, након што их је глазбени завод одбио, па су капарисали дворану хрватског пјевачког друштва „Коло”. Међутим, сад су се и они предомислили и у допису одустали од свог закључка о изнајмиљивању, а „у интересу свога друштва”, и вратили уплаћену капару.
„Србобран” горко закључује:
„Генијални Максим Горки приказао је на диван начин у приповијести „Породица Орлов”, како је психолошки сасвим разумљиво, да се у скученом простору и загушљивој атмосфери развија само међусобна мржња, и породица која тако живи увијек се само свађа и туче. Такав је и данашњи Загреб!… Кад то знамо, онда нам је психолошки сасвим разумљиво што тај и такав Загреб највише мрзи Србе. Загреб је у политичком смислу маџаронски, у културном и језичком њемачки, а у трговачком и финанцијском чивутски. Против све три те струје је немоћан, па за то не зна и не може ништа друго, него да искали свој патриотски гњев против Срба…”
(одломак из књиге Чедомира Вишњића „Србобран 1901 – 1914“)
