ПЕТ СТРАНИХ ЛИЧНОСТИ ПОЗДРАВИЛО СКУПШТИНУ „СЛОБОДЕ” ПОВОДОМ МИЛОШЕВИЋЕВОГ ВИДОВДАНА
- НАТАЛИЈА НАРОЧЊИЦКА (Русија): Треба сачувати сећање и заувек продужити херојски отпор српског народа, који је и одбрана светске историје! Милошевић је свој животни изазов прихватио са чашћу и умро је као херој. Држите се, драги моји, а ми руски словенофили ћемо увек бити са вама!
- ЕДВАРД ХЕРМАН (САД): Милошевић је био херој, али и жртва. Он је био жртва НАТО-пакта, али и локалних колаборациониста, који су у продаји независности земље видели остварење својих политичких циљева. Док год Србија буде ценила независност и друштвену правду, господин Милошевић ће бити поштован као борац за те вредности
- ВЕЛКО ВАЛКАНОВ (Бугарска): Србија је била прва жртва профашистичког таласа који је у протеклих 20 година запљуснуо Европу и не само Европу. Милошевић је постао знамен свих оних који у њему налазе инспирацију да се боре против нарастајућег фашизма америчке политике. А српском колосу Шешељу очигледно припремају исту судбину која је задесила Милошевића
- КЛАУС ХАРТМАН (Немачка): Слобода, мир, независност, национални суверенитет и социјална правда биле су вредности за које се залагао Слободан Милошевић. Те вредности ваља и данас бранити. Бугарска, Румунија, Грчка, Италија, Шпанија, Португалија – жртве су интерне колонизације унутар ЕУ. ЕУ се претворила и у инструмент нове конфронтације са Русијом и Белорусијом. Живела слободна Србија и живело пријатељство са Русијом!
- ИРАКЛИС ЦАВДАРИДИС (Грчка): Срамно је стварање НАТО-протектората у српској покрајини Косово и Метохија, где се данас налази највећа америчка база ван територије САД – Бондстил. Заменимо империјалистичку политику „превентивних војних удара” политиком превентивних мировних акција покрета за мир
МИЛОШ МАРКОВИЋ: Хашкој „правди” испоручена је готово целокупна српска политичка и војна елита. Била је то нова „сеча кнезова”. Та и таква „правда”, осудила је Србе у Хагу на вишеструко дуже временске казне, него што је суд у Нирнбергу осудио највеће злочинце у светској историји. Та и таква правда убила је и Слободана Милошевића - ВУКАШИН ЈОКАНОВИЋ: Прошло је четврт века од највећег скупа нашег народа у историји, када је више од милион грађана Србије и Југославије било на Газиместану и слушало поруке председника Милошевића које су враћале наду
ПРЕЋУТАНА од окупационих медија, на Видовдан је у Београду одржана скупштина Удружења «Слобода».
Било је то тематско заседање, посвећено 25-годишњици чувеног Милошевићевог говора, пред милион људи, на Газиместану.
На ову тему, присутнима су говорили потпредседник «Слободе» Вукашин Јокановић, Милош Марковић, који је као новинар РТС-а преносио митинг на Газиместану, као и др Дејан Мировић, др Владимир Штамбук и др Урош Шуваковић.
Путем видео-обраћања свој допринос скупу су дале истакнуте личности из иностранства: Наталија Нарочњицка (Русија), Едвард Херман (САД), Велко Валканов (Бугарска) и Клаус Хартман (Немачка), док је руководилац Светског савета за мир Ираклис Цавдаридис (Грчка) упутио писану поруку, која је на скупу прочитана.
Факти преносе поруке страних учесника, као и уводне речи Вукашина Јокановића и Милоша Марковића.
Др НАТАЛИЈА НАРОЧЊИЦКА, старији научни сарадник Института светске економије и међународних односа Руске академије наука, руководилац Фонда историјске перспективе и Европског Института за демократију и сарадњу, депутат Државне Думе четвртог сазива (видео порука):
Драга српска браћо и сестре,
Велика ми је част данас да поделим са вама жељу да се сачува сећање и заувек продужи живот херојском отпору српског народа, одбрани светске историје, који се данас може назвати последњим чистим пламеном који је букнуо у загађеној словенској мочвари.
Знам да се поносите успоменом на Слободана Милошевића, који је погинуо у Хагу. То је заиста било највеће могуће искушење, и за њега самог, и за Србију. Јер, свака историјска личност, са противречном делатношћу и животом пуним узлета, падова и достигнућа, само једном у животу има пред собом такав изазов, какав се пред њим указао у Хашком трибуналу.
И он је тај изазов прихватио са чашћу и умро је као херој.
Врло је тешко сада нешто пожелети Србији. Било би то нетактично, јер политика је умешност могућег. Али, чини ми се да се баш сада треба сетити визије Кнеза Лазара, који је на Косову изабрао венац мученика и није издао идеју о томе да:
„ЗЕМАЉСКО ЈЕ ЗА МАЛЕНА ЦАРСТВО, А НЕБЕСКО УВЕК И ДОВИЈЕКА!”
Држите се, драги моји, а ми руски словенофили ћемо увек бити са вама, у свим искушењима, историјским раскршћима, у свим недаћама, успонима и падовима!
Др ЕДВАРД С. ХЕРМАН, професор емеритус на Универзитету Пенсилваније, САД (видео порука):
Господин Милошевић је био херој, али исто тако и жртва.
Његов случај велика је поука каква је НАТО претња безбедности и миру у свету.
Он је био жртва НАТО-пакта, али и локалних колаборациониста, који су у продаји независности земље видели остварење својих политичких циљева.
Ти људи су скривили удружени злочиначки подухват са НАТО пактом – да се Милошевић киднапује и да му се суди.
У правичном свету, Клинтон, Блер, Олбрајт, Кофи Анан, Луиз Арбур и њихови локални савезници били би изведени на суд, а не Милошевић.
Милошевић је био херој, али и жртва.
Он је оптужен, киднапован, утамничен, изведен пред потпуно политизовани суд, и на крају убијен ускраћивањем медицинске неге, што им је био циљ од почетка.
И оптужба је била неуспешна.
Она је открила слабост свих НАТО-оптужби и неуспех тужилаштва да понуди било какав доказ на основу којег би га судије Трибунала могле прогласити кривим, што је био њихов главни разлог да допусте његову смрт.
Тај фијаско је вероватно пресудио да НАТО убудуће избегава суђења осталим жртвама.
Уместо тога, они су једноставно убили господина Гадафија, дајући за право господину Путину да каже: „НАТО, правда те може сустићи!“
Док год Србија буде ценила независност и друштвену правду, господин Милошевић ће бити поштован као борац за те вредности.
Др ВЕЛКО ВАЛКАНОВ (Софија), копредседник Међународног комитета „Слободан Милошевић”, почасни председник Бугарског антифашистичког савеза (видео порука):
Уважене даме и господо, драги другови,
драга српска браћо и сестре,
Дана 28. јуна 2001. године почињен је тежак злочин против достојанства и суверенитета српског народа, озбиљан злочин против слободе и живота једне изванредне личности.
Дана 28. јуна, потајно од српског народа, предат је Хашком трибуналу велики син Србије и свих Словена Слободан Милошевић. Ова подла издаја је учињена упркос писмене гаранције од 31. марта коју је Чедомир Јовановић потписао у име тадашњег премијера Зорана Ђинђића, да цитирам: „Слободан Милошевић неће бити испоручен ни правосудном, нити било ком другом органу изван земље”.
Слагали су. Само три месеца касније, они су га предали џелатима у Хагу.
Хашки трибунал, наравно, није био правосудни орган. То је продужена рука злочиначког војног блока НАТО, чији је задатак да похапси и казни све оне српске државнике који су имали смелости да се супротставе и да не прихвате потпуно неприхватљив ултиматум о окупацији целе Србије.
Пет година су судили Слободану Милошевићу и нису могли да га осуде. Карла дел Понте је била немоћна пред Милошевићевом гвозденом логиком и његовим непобитним чињеницама.
И, како нису могли да га осуде, они су га убили.
Али, не може се убити личност попут Слободана Милошевића. Физички мртав, Милошевић је данас духом више него икад жив. Он живи у души и срцима милиона српских родољуба, у души и срцима милиона часних људи у свету.
Они који су послали Милошевића у смрт, већ су заборављени, а он је израстао у човека будућности како би надахњивао све више људи да живе у складу са законима човечности.
Данас, на трагичан 28. јун, морамо схватити истину да је драма Милошевића и Србије, драма не само њихова, већ целог човечанства. Србија је била прва жртва про-фашистичког таласа који је у протеких 20 година запљуснуо Европу и не само Европу.
Након Србије, жртва међународних профашистиких снага постао је Ирак, Либија и сада је то Украјина.
Ето зашто је данас Милошевић постао знамен свих оних који у њему налазе инспирацију да се боре против нарастајућег фашизма америчке политике – те страшне империје зла.
У име Милошевића морамо се борити за укидање злогласног Хага.
У Хагу се и даље суди истакнутим српским званичницима, где им прети сурова казна. Већ пуних 11 година тамо је под оптужбом, а без осуде српски колос Шешељ.
Очигледно му припремају исту ону судбину која је већ задесила Милошевића.
Позивам вас даме и господо, драги другови, драга српска браћо и сестре, да наставимо борбу за ослобођење и спас свих преосталих живих мученика Хашке тамнице.
КЛАУС ХАРТМАН, председник Борда Међународног комитета „Слободан Милошевић”, председник Светског и Немачког савеза слободних мислилаца (видео порука):
Драги пријатељи и другови,
У име Немачког савеза слободних мислилаца и Међународног комитета „Слободан Милошевић”, упућујем вам изразе солидарности и најбоље жеље.
Упућујем те поздраве браниоцима истине, правде и националног суверенитета у Србији.
Ваш скуп је на 28. јун када се слави Видовдан. То је један од најзначајнијих дана у српској историји, па чак и оној најновијој. Тог дана је Слободан Милошевић одржао свој чувени говор на Косову пољу, што су западни медији искористили као изговор да покрену расистичку антисрпску пропагандну кампању, припремајући психолошки рат у западној јавности.
Не може се наћи више лажи и лажних интерпретација него што је на Западу изречено о овом говору. Та прљава демагошка кампања је служила за ратне припреме НАТО-а.
А слуге агресора, које је у то време предводио Зоран Ђинђић, нису се постиделе да киднапују Милошевића, тачно на Видовдан, да би га испоручиле лажном НАТО суду у Хагу.
Слобода, мир, независност, национални суверенит и социјална правда биле су вредности за које се залагао Слободан Милошевић. Те вредности ваља и данас бранити.
Исте снаге које су платиле „Отпор” у Србији и припремиле државни удар 2000. године, потрошиле су пет милијарди долара да инсталирају америчку демократију у Украјини.
Пре неколико година, имали смо прилику да посматрамо Бугарску и Румунију. И могли смо да питамо: где је тај економски просперитет које је ЕУ обећала? И да ли то треба да буде и субина Србије?
Данас своју пажњу окрећемо ка кризи у Грчкој, у Италији, Шпанији као и у Португалији. Све те земље постале су на сличан начин жртве интерне колонизације унутар ЕУ.
То се мора објаснити српској јавности. ЕУ може на сличан начин да „помогне” Србији, као што је помогла и другима. Њихов предуслов ће бити да се уништи и последњи остатак социјалне сигурности. Али, и то је оно кључно, највећи ризик који производе НАТО и ЕУ је претња миру и безбедности.
ЕУ се претворила у инструмент нове конфронтације са Русијом и Белорусијом.
Рећи „не” НАТО и ЕУ, од огромног је значаја за решавање криза и стварање нове врсте међународне сарадње за добробит већине радних људи.
И надам се да ћемо имати успеха у тој борби!
У то име ћу поновити – живела слободна Србија и живело пријатељство са Русијом!
ИРАКЛИС ЦАВДАРИДИС, извршни секретар Светског савета за мир (писана порука):
Драги пријатељи,
Драги саборци за правду и мир,
Ове године обележавамо 15 година од злочиначког НАТО бомбардовања народа Југославије, које је трајало 78 дана и изазвало погибију, расељавање породица, разарање земље и њене инфраструктуре.
Ми у Светском савету за мир не забораваљамо НАТО агресију из 1999. године и не сматрамо је само за обичан инцидент у 65 година дугој историји НАТО злочина и агресије над човечанством.
Један од резултата отворене империјалистичке интервенције из 1999. године било је срамно стварање НАТО-протектората у српској покрајини Косово и Метохија, где се данас налази највећа америчка база ван територије САД – Бондстил.
Ових дана обележавамо 13 година од злочиначког и насилног киднаповања председника Слободана Милошевића и његовог изручења тужиоцима тзв. Хашког трибунала, инструмента под контролом НАТО-агресора. Милошевић, који није прихватио амерички и НАТО ултиматум у Рамбујеу, као лидер СРЈ, са својим народом, суочио се најпре са НАТО бомбардовањем, а касније са осветом агресора што се није приклонио њиховим захтевима.
Хашко суђење је инсценирано да би се казнио српски народ и запретило свим другим народима који се не буду приклонили жељама и плановима империјалиста.
Драги пријатељи,
Југославија и њени народи постали су жртве имеријалистичке стратегије после 1991. године, почевши од сецесије на северу (Хрватске и Словеније) и потом ниховог унилатералог признања од стране Немачке; жртве планова да се подели БиХ и планова да се распарчају остали делови Југославије и Србије.Тамо где своје циљеве нису остварили наметнутим споразумима, они су их реализовали отвореним војним интервенцијама.
До данашњег дана, више других народа и држава угрожавано је или отворено окупирано од стране САД и њених савезника, НАТО-пакта и ЕУ, која се све више милитаризује. Случај Југославије и НАТО-агресије против њених народа из 1999. године, стварање НАТО-протектората у српској покрајини КиМ, био је преседан у низу каснијих агресија под разним изговорима и оправдањима – у Авганистану и Ираку који су и даље под страном окупацијом, у случају агресије на Сирију и Иран, у тзв. обојеним револуцијама у Грузији и нешто касније у крвавом државном удару у Украјини. Тај списак није окончан, ако се узму у обзир актуелна настојања империјалистичких снага у многим регионима и континентима. Увек су узроци у настојањима да се оствари контрола над енергетским ресурсима, тржиштима и сферама утицаја, често и у конкуренцији међу империјалистичким силама и центрима за стицање доминације.
Драги пријатељи,
Данас, на 65 година од стварања НАТО пакта, највеће ратне машине у историји човечанства, наводно смишљене да се одговори на Варшавски пакт, који је створен касније од НАТО-а и који је распуштен 1991 године, свака особа којој је стало до мира у свету приморана је да недавну доделу Нобелове награде за мир ЕУ и америчком председнику Обами, схвати као покушај да се амнестирају за почињене злочине.
Српски народ, који је страдао због војне агресије НАТО и ЕУ, добро зна сву дволичност агресора. Он зна да планови за пријем Србије, најпре у НАТО, а после можда и у ЕУ, представљају само наставак остваривања империјалистичких планова на Балкану – путем империјалистичких ратова или путем империјалистичког мира.
Светски мировни покрет и поготово Светски савет за мир, дужни су да се суоче и супротставе тим плановима и снагама које стоје иза њих – Светски савет за мир је посвећен тој борби.
Агресија НАТО на Југославију вишеструко нам помаже нам да разумемо и извучемо одређене поуке. Председник Слободан Милошевић остао је доследан праву свог народа да се одупре свакој окупацији и страној агресији. Због тога је киднапован и убијен током једног фарсичног суђења у Хагу.
Оно што нам је данас потребно је покрет за мир и правду који ефикасно делује не само против империјалистичких злочина, не само као организација која пост фестум протестује, већ нам је потребан мировни покрет који је проактиван, који предузима превентивне мере уместо да лечи последице.
Заменимо империјалистичку политику „превентивних војних удара” политиком превентивних мировних акција покрета за мир.
Да се не одупиремо ратовима и инвазијама када се они већ догоде, већ да реагаујемо и на најмање припреме за ратове и интервенције и пре него што се оне догоде.
То је најбољи начин да одамо признање председнику Слободану Милошевићу и српском народу за њихов допринос миру.
Човечанство није више под доминацијом империјалистичког система, народи света, својим мирољубивим снагама чине огромну већину која може постати заједнички фронт за отпор, спречавање и победу над непријатељима мира.
МИЛОШ МАРКОВИЋ, новинар који је пре 25 година за РТС преносио митинг на Газиместану:
Ништа лакше, а и ништа теже у исти мах, него говорити о Видовдану, његовом значају и значењу у српској историји. Сваки покушај да се та прича уобличи, коначо дефинише и заврши, узалудан је и немогућ.
Шта значи Видовдан у нашој архетипској, генетској етици, у нашем историјском памћењу, у нашој свести и подсвести, о томе можемо и морамо размишљати, али без илузије да на то можемо поуздано и до краја одговорити.
Јасно је да је Видовдан у српској историји више пута имао судбоносну улогу. Али, Видовдан говори и доказује чак и више од тога. Мит о Видовдану, данас и вековима уназад, не постоји ни код једног словенског, односно европског народа. Једино је дубоко урезан у српску националну и верску меморију.
Није тешко закључити да је то један од убедљивих доказа да су Срби један од најстаријих народа, један у чијем сећању живо битише један, код других народа заборављени светац из времена паганске религије, дакле много векова пре Христа.
Кад неко или нешто уђе у мит, у легенду, у језик, он остаје – вечит! Одатле нико никад није могао бити протеран.
Ако су у језику шифре свих ствари, потврду присуства светог Вида у нашој традицији и непролазном памћењу можемо сагледати и у нашим, српским именима и презименима – Видак, Видоје, Видосав, Видић, Видинић, Видојевић, Вида, Видосава итд.
Два видовданска догађаја битно су одредила вековну судбину, не само српског народа, него и великог дела Европе, касније и целе Европе и већег дела света.
После косовског Видовдана, следили су векови ропства више европских народа, под силом Отоманског царства,чија је култура, условно речено култура, битно утицала на цивилизацијске токове великог дела Европе.
Па онај сарајевски Видовдан – тај крик за слободом поробљених словенских народа, уздрмао је Европу и свет, претворио се у велики светски рат, у одгромно разарање и жртве, којима је плаћена слобода и, бар привремено, побеђена пангерманска жеља за доминацијом у Европи и свету.
Драги пријатељи,
Ми који смо данас овде, а и многи други наравно, понајвише памтимо, зато што смо били сведоци, два последња Видовдана, која имају историјски значај, значење и последице.
То је онај Видовдан на Газиместану 28. јуна 1989, којим је обележено шест векова од Косовске славе и трагедије. Та велика историјска годишњица била је заиста величанствена. Но, време, неминовно, много шта потискује у заборав, али оно што се памти, што ће се дуго памтити, оно што се не заборавља, о чему се говори, пише и расправља, то је говор председника Србије Слободана Милошевића.
А 13 година касније, 28. јуна 2001 од стране нове власти, односно од срамне власти коју суодредили страни моћници, прва српска глава испоручена је хашком трибуналу, односно савременој Проклетој авлији.
Те године и касније, хашкој правди, односно неправди, испоручена је скоро целокупна српска политичка и војна елита.
Била је то у суштини, нова „сеча кнезова”.
Два века пре тога, како је запамћено и протумачено, у најстаријем српском архиву, у нашој народној епици. Обезглавти и обезнанити народ, то је предуслов за пораз једног народа.
Знале су то Османлије пре два века, а није заборавила ни савремена Европа у 21 веку, неподношљиво заглушеном виком о људским правима и демократији.
Та и таква правда, осудила је Србе у Хагу на вишеструко дуже временске казне, него што је суд у Нирнбергу осудио највеће злочинце у светској историји. Та и таква правда убила је и Слободана Милошевића.
Драги пријатељи,
Ми ћемо се, данас и овде, подсетити на два последња историјска Видовдана. Од оног на Газиместану прошло је четврт века, 25 година, а од предаје Слободана Милошевића од стране српске власти, не од стране српског народа, данас се навршава 13 година.
ВУКАШИН ЈОКАНОВИЋ, заменик председника удружења СЛОБОДА:
Драги пријатељи,
Сдрачно вас поздрављам у име Удружења грађана Слобода, на данашњи дан који тако много значи српском народу и његовој историји.
Сви смо ми данас на правом месту и са правим поводом када се са поносом сећамо на све наше великане и хероје.
Да се подсетимо на речи нашег Председника Слободана Милошевића изговорене у Београду у тренуцима киднаповања и одвођења у хашки казамат 2001. године. Те речи су биле:
„Браћо Срби, данас је Видовдан”.
Те речи много говоре, а и опомињу.
Драги пријатељи,
Прошло је четврт века од највећег скупа нашег народа у историји, када је више од милион грађана Србије и Југославије на величанственој свечаности, крај костурнице косовских јунака на Газиместану, слушало поруке мира председника Слободана Милошевића које су враћале наду.
Србија се тог дана после шест векова поносила својим херојима, одајући почаст жртвама које су пале за слободу и част народа. То чинимо и данас а то ће чинити, убеђен сам, и наредне генерације.
Слободан Милошевић
Сећамо се данас косовских јунака, као и оних са Цера и Колубаре, солунског фронта, бораца против фашизма и Слободана Милошевића, али и многи других погинулих и недужних, као и мученика, расељених и унесрећених од невиђене пресије извршене на наш народ и нашу земљу.
Са надом у бољу будућност и ми данас овим скупом обележавамо велики празник – Видовдан.
Извор: Факти.рс
