Вијести, Регион

Летња школа економије: читав свет у дуговима, а наш — гостољубив

У Србији спознали важност иновација. Девета летња школа економије на бази Универзитета у Нишу, завршена ових дана, поново је обрадовала традиционалним словенским гостопримством. И чак без обзира на то што свет све дубље урања у дугове — о чему су између осталог говорили учесници Школе из Србије, Словеније, Русије и Летоније.

Стални учесник форума је Белгородски државни технолошки универзитет Шухов. Проректор ове високошколске установе Јуриј Селиверстов истакао је: обогатили смо се и у погледу познанстава, и по професионалној линији.

Било је речи о улози компанија у савременом свету. Узимајући у обзир да процеси глобализације врло озбиљно утичу на мања предузећа, пред руским и српским компанијама се поставља питање преживљавања. Државне корпорације нападају, приватницима није лако. Ми смо размишљали како да се понашамо у таквим условима?

Сарадник Белгородског универзитета Викторија Рјапухина стални је учесник летњих школа у Нишу и добро познаје ситуацију у српском бизнису:

Ако су маркетинг и фандрајзинг у Србији прилично развијени, важност иновација у земљи су спознали не тако давно – раније је доминирала тачка гледишта да мала земља не може да развија ову сферу. Да истакнем да се подршка малог и средњег бизниса у Русији налази на вишем нивоу него у Србији. Зато размена искуства врло је важна и занимљива за студенте: за неколико година они треба да заврше универзитет, могуће да ће неки пожелети да покрену бизнис у Србији. Ова земља активно привлачи инвеститоре, нажалост, Руса за сада нема тако много као што бисмо хтели, мада последњих година ситуација је почела да се мења.

Летња школа економије 2014/ Фото: Звонко Илић

Летња школа економије 2014/ Фото: Звонко Илић

Да додамо да се Белгород и Ниш баве студентском разменом од 2008. године. Утисци руских студената су по правилу најпозитивнији: и о ”демократски” изграђеном образовном програму, и једноставно о томе како је тамо добро, и однос према Русима диван.

Извор: Глас Русије

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *