Иако још није коначно уобличен, нови закон о локалној самоуправи је практично спреман и његово усвајање је најреалнији начин за расписивање ванредних избора у свим локалним самоуправама
Показали смо да смо најјачи, доказали смо да они заиста више не могу да владају овим градом. Како и на који начин ће они бити опозиција, односно како ћемо ми преузети главне конце у овом граду, одлучићемо на страначким органима наредних дана и недеља…” Ово је изјава локалног функционера Српске напредне странке у Ваљеву дата убрзо по пребројавању гласова на ванредним републичким изборима, али се сличан текст ових дана може чути и у неким другим срединама – Крагујевцу, Краљеву, Пироту, Чачку, па чак и у Новом Саду, где напредњаци већ имају власт. Вероватно сличан захтев ускоро може да очекује и Драган Марковић Палма, јер је СНС и у његовом „забрану”, Јагодини, освојио највише гласова.
Ј. Прокопљевић
Да мука по све остале партије буде већа, слична претња по њихову локалну власт стигла је и са највишег места – од шефа државе. Томислав Николић је, боравећи у Крагујевцу непосредно после избора, рекао, одговарајући на питање новинара да ли ће се републички резултати избора прелити на локалне самоуправе у којима СНС није на власти, да сви који данас обављају власт мимо тих резултата немају прави легитимитет иза себе и да би требало да размисле у чије име данас владају.
„Не можете да владате у име оних који су вас изабрали пре две-три године, него у име оних који су јуче гласали”, рекао је Николић и додао, како преноси Танјуг, да би не само у Крагујевцу него и у свим градовима Србије требало да се испита како ради локална администрација, чиме се бави.
Како разумети овакве поруке председника Србије? И да ли то и он најављује још један талас „прекомпоновања” локалних власти по Србији, оних где то још није учињено крајем 2012. и током прошле године? Подсетимо, саставу владајуће коалиције на републичком нивоу у том периоду су уподобљене локалне власти у Новом Саду, Ужицу, Лесковцу, Шапцу, Новом Пазару, Деспотовцу, Куршумлији, Власотинцу, Мајданпеку, Житишту, Новој Црњи… У Војводини је демократама остало седам општина од 37 у којима су формирали власт после општих избора 2012.
Бивши судија Врховног суда Зоран Ивошевић не види ништа спорно у таквим најавама, али сматра да је непримерено да оне долазе од шефа државе, политиколог Јован Комшић оцењује да се резултати са парламентарних избора не могу узимати за меру ствари на нижим нивоима власти, док Ђорђе Вуковић из Цесида сматра да нема основа за постављање питања легитимитета власти у појединим општинама и градовима, али да има у случају покрајинске власти. Вуковић наводи да је Демократска странка, која је на власти у Војводини, имала лош резултат на тој територији на недељним изборима (мало изнад пет одсто) и да је легитимитет те власти објективно нарушен. Локална самоуправа пак „није иста прича” и оваквим потресима се урушава смисао локалних избора.
Ивошевић најпре указује на то да готово половина бирача није изашла на изборе, дакле нису дали подршку никоме, и ако се то има у виду, онда свако, а поготово шеф државе, мора да буде обазрив.
„Да је то изговорио као председник СНС-а ја бих разумео то што говори, зато што то на неки начин и јесте тако. Али никако не могу да разумем њега као председника државе, после његове изјаве од пре две године да ће бити председник свих грађана, а не гласноговорник партије коју је основао. Овде се он понашао управо као гласноговорник и зато му замерам. То не приличи шефу државе. Приличи шефовима партија, коментаторима, аналитичарима… Али, морам да кажем: да је он и даље на челу те партије, био би апсолутно у праву, јер се одиста поставља питање легитимитета, пошто је ово у недељу заиста био један врло уверљив преокрет”, истиче Ивошевић.
Комшић, међутим, оцењује да је Николићева изјава у равни класичних порива за максимизацијом моћи. Али, како наводи, у демократским државама се мора водити рачуна и о институцијама, о процедурама и о различитим круговима легитимитета.
„Не може подршка грађана десеторици или сада четворици партијских поглавица бити узета за меру ствари за ниво локалне заједнице која има сасвим други карактер проблема. Зато су и локални избори и регионални избори у европским државама избори који нису најчешће синхронизовани са националним изборима”, истиче он, указујући да у случају успостављања хијерархије и апсолутне доминације једног политичког субјекта нема тог генија који може, без обзира на подршку грађана, обезбедити стабилан институционални демократски трајни резултат у било каквој држави, а камоли у Србији.
Како су локалне самоуправе постале такорећи таоци политичких прилика у Србији, монета за намиривање апетита најјачих политичких партија? Иако се за почетак праксе „прекомпоновања“ локалних власти узима 2008. и потреси на локалу ради уподобљавања демократско-социјалистичкој коалицији на републичком нивоу, један од првих „звучних” покушаја „препакивања” локалне власти збио се годину дана раније, када су демократе покушале да отерају Биџу са власти у Свилајнцу.
Потпредседник СНС-а Горан Кнежевић изјавио је пре неколико дана да је заговорник идеје расписивања ванредних локалних избора у целој Србији, „јер су парламентарни избори показали да је и у већини локалних самоуправа значајно промењена воља грађана”. Како је навео у интервјуу листу „Данас”, планирана је промена Закона о локалној самоуправи, „након чега иде и расписивање локалних избора”.
Према незваничним изворима, нови закон је практично спреман, али још није коначно уобличен. То је тренутно и најреалнији начин за евентуални покушај расписивање ванредних избора у свим локалним самоуправама. Устав Србије, наиме, одборницима гарантује четворогодишњи мандат, а по Закону о локалној самоуправи, постоје три разлога за распуштање локалне скупштине и ванредне локалне изборе – али то се односи на појединачне, конкретне локалне скупштине. Ако би се пак променио Закон о локалној самоуправи, то би могло да послужи као правни основ за опште ванредне локалне изборе, мада, према оценама оних који су имали увид у припремљени закон, тренутно не постоје одредбе које би довеле до битно другачије организације локалне самоуправе, а што би могао да буде оправдан разлог за такве изборе.
Извор: Политика
