Вијести, Регион

Јесу ли протести у Босни почетак краја вештачке дејтонске државе?

Протести и уопће лоше стање у Босни и Херцеговини су и даље тема, којом се бави тисак на њемачком језику. Листови се осврћу и на шести рођендан Косова, наводећи да је та земља још увијек „европско градилиште“.

протести и босни

У колумни коју преноси аустријски Дер Стандард се подсјећа да су масовни просвједи у БиХ „безгранично умјетне државе створене у Дејтону изазвали међународне дискусије“, и поставља питање: „Значе ли ти протести из очаја почетак краја те извана створене, изузетно комплексне, а истодобно слабе мултиетничке државе?“

Дејтон је био трули, али нужни компромис

У колумни у листу Дер Стандард под насловом „Одговорност за Босну и Херцеговину“, аутор се осврће и на подијељеност БиХ на ентитете и жупаније те сходно томе и на велики државни апарат с десетинама тисућа државних службеника, као и да је Милорад Додик, „који већ одувијек заговара отцјепљење од државе БиХ“, протесте узео као „повод да гласно изнесе своје старе захтјеве, као и да високог представника међународне заједнице, Валентина Ицка, прогласи одговорним за корупцију и социјалну кризу. Међутим, они који цјеловиту и често парализирану државу одмах одбацују и без концепта желе на међународној разини потакнути нови почетак (као на примјер једна српска новинарка у гостујућем коментару у листу Дие Прессе од 12.2.) заборављају да је критизирано устројство државе било нужни увјет, дакле политичка цијена за Дејтонски споразум из 1995. Био је то трули, али нужни компромис, којим се окончао један крвави рат.“

Потписивање мировног споразума у Даyтону је означило окончање рата у БиХ. На фотографији: Алија Изетбеговић, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић 1995. године

Потписивање мировног споразума у Даyтону је означило окончање рата у БиХ. На фотографији: Алија Изетбеговић, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић 1995. године

Аутор колумне напомиње такођер да „ништа лакше у БиХ – ‘земљи страха и мржње’ (како је то 1920. написао Иво Андрић) – није него бијес незапослених (више од 40 посто) и младих (више од 70 посто без посла) усмјерити према оном другом народу. Данас нема реалистичне алтернативе тој крхкој држави. А примјери Хрватске и Србије показују да се само кроз перспективу учлањења у Европску унију и међународним притиском може спријечити искориштавање социјалне кризе од стране националистичких пиромана.“

Стално градилиште Косово

Поводом јучерашњег (17.2.) обиљежавања шесте обљетнице проглашења неовисности Косова, Неуе Оснабрüцкер Зеитунг пише (НОЗ) да та најмлађа еуропска држава остаје градилиште. Осврћући се на изјаве предсједнице Косова, Атифете Јахјаге, да на Косову остају вјерни њиховој визији идеала једне напредне државе, НОЗ напомиње да на „сталном градилишту Косово, унаточ самохвали високих дужносника, расположење није баш свечано. Државни јубилеј на засјењују само учестале шпекулације о паду владе премијера Хасима Тачија и пријевременим изборима. Унаточ од Бриселском наређеном дијалогу с бившом матичном државом Србијом, напредак у европској сиромашној држави је још увијек ријеткост. Још увијек се чини како је тај млада држава доста удаљена од ЕУ будућности, за којом жуди.“

Јахјага увјерена да ће Косово кренути узлазном путањом

Јахјага увјерена да ће Косово кренути узлазном путањом

НОЗ напомиње да се од проглашења неовисности у протеклих шест година мало тога промијенило у туробној свакодневици око 1,8 милијуна људи на Косову: „Трећина грађана живи испод границе сиромаштва. Стопа незапослености се процјењује на 45 посто, незапосленост младих на 75 посто. Косово додуше важи као једна од земаља с највећим господарским растом у Еуропи, али и као једна од најсиромашнијих земаља континента. Косово и даље овиси од страних донација и трансакција дијаспоре.“

Аутор: Марина Мартиновић, Дојче веле

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *