Загреб – Вредност имовине која је уништена током грађанског рата у Хрватској, иако је прошло 18 година, још није процењена, нити је направљен свеобухватан план обештећења власника страдалих добара. Зато удружења Срба из Хрватске захтевају обнову рада међудржавне комисије за утврђивање штете која од 2000. године постоји само на папиру.
Објективно утврђивање претрпљене штете само је један од захтева представника Срба из Хрватске, који од званичног Загреба траже и озбиљнији рад осталих комисија двеју држава. Питање уништене, оштећене и нестале имовине, међутим, значајно је због вредности добара несталих у ратном пожару. Незваничне процене говоре да су Срби за четири ратне године, заједно са покретним стварима, пензијама и отетим становима, остали без имовине вредне чак 30 милијарди евра!
Председник Коалиције удружења избеглица и народни посланик Миодраг Линта каже да је реанимација комисије за иновину неопходна да предложи и модел надокнаде штете.
„Без споразума Србије и Хрватске о обештећењу Срба и осталих грађана Србије чија је имовина уништена у рату не може да се говори о нормализацији односа двеју држава“, напомиње Линта и подсећа да је чак 10.000 кућа и пословних објеката минирано, срушено и запаљено у градовима који нису били у центрима борбених дејстава.
„Хрватска је у међувремену направила низ потеза како би са себе скинула одговорност. Укинут је и закон по коме је била дужна да обештети оштећене.“
Међудржавна комисија чији је задтак био да припреми предлог споразума за накнаду формирана је на основу Споразума о нормализацији односа СР Југославије и Хрватске из 1996. Годину касније усвојен је и Протокол о раду, а шест чланова овог тела (по три са обе стране) одржали су укупно 13 састанака, од којих је последњи био пре равно 13 година. Рад ове комисије, иза које је било више ресора, био је у савезној надлежности. Живадин Јовановић, некадашњи шеф дипломатије СР Југославије, и данас сматра да без праведног обештећења не може бити праве нормализације односа.
„Проблем је што Хрватска игра на два терена. На европском колосеку прихвата све услове и норме, а на унутрашњеполитичком чини све да се то не спроведе“, објашњава Јовановић.
„Када је реч о накнади штете, Загреб сматра да то није политичко питање, већ да за то нема пара. То није ништа друго до наставак етничког чишћења Срба из Хрватске.“
Јовановић каже и да је велика одговорност лежи на нашим властима, које су после 2000. прихватиле пасивну улогу.
Престати с тајним потерницама
За трајно решавање проблема Београда и Загреба, како истичу удружења Срба из Хрватске, потребно је да се убраза рад свих шест међудржавних комисија и радних група које се баве питањем несталих, ратним злочинима, проблемима мањина, повратком избеглица и спором око границе.
Заједно са захтевом за оснивање тела задуженог за сукцесију, на начин како је то одредио Анекс Г Бечког споразума, удружења Срба из Хрватске су све ово доставила државном врху Хрватске. Саставни део списка је и хитно заустављање хапшења по тајним потерницама, на основу којих је за 18 година у затвор отишло чак 119 особа.
