Становници северног дела Косовске Митровице у току поновљеног гласања бирали су локалну самоуправу и градоначелника. У други круг од пет кандидата прошло је двоје – Срби Крстимир Пантић и Оливер Ивановић. Између осталог, локални избори су запамћени по другом: по томе што сваки нови проценат одазива медији су приказивали као ударну вест и доказ симфоније Београда и српског становништва севера Косова.
Да подсетимо да су 3. новембра локални избори на неколико биралишта Северне Митровице били ванредно прекинути после напада непознатих лица, која су разбила гласачке кутије. Власти сматрају да је напад организовала опозиција, како грађани који су се предвече активизирали и упутили на биралишта не би покварили слику бојкота. Са своје стране опозиција наводи да је у питању планирана акција власти, које су схватиле да су избори на северу покрајине неуспели и решиле да све свале на ултрадесничарски подмладак. До сада истрага инцидента није донела никакве резултате, а ако се узме у обзир да у косовском муљу тону и много гласнији случајеви попут убистава, вероватноћа да се сазна истина тежи ка нули.
Ипак 17. новембра становници Косовске Митровице гласали су активније него 3. новембра. Могуће да проверовавши аргументима премијера Србије Ивице Дачића из серије ево руководство Српске Крајине није слушало Београд и крајишки Срби су били протерани из својих домова. А можда једноставно надајући се у бољу будућност, зато што управо стандард и питање запошљавања према анкетирању јавности представља приоритет за становнике севера. Не треба заборавити да Косовској Митровици предстоји да постане својеврсни главни град планиране Заједнице српских оштина, истиче у интервјуу за Глас Русије политиколог Драган Јањић.
Цео концепт је замишљен тако да се успостави Заједница српских општина на чијем челу би била северна Митровица. Са тог становишта за Србе је јако битно да на челу Косовске Митровице буде, да тако кажем, српска партија. Позиција Косовске Митровице је унапред одређена и врло важно ко ће ту бити на власти. Огроман напор је уложила држава Србија да што више људи изађе. Али ако поредимо тај напор и излазност, онда она и није нешто драматично велика. Излазност је око 23% што се не може сматрати великом, али може се сматрати довољном.
Главно питање је колико је репрезентативна воља 23% грађана? Који проценат од тог процента је отишао да гласа зато што се уплашио да ће изгубити посао, јер списак која јавна предузећа у које време и где да гласају појавио се на интернету неколико дана пре избора? Коначно, који проценат управо становника Косовске Митровице је одабрао себи руководство, зато што, по неким подацима, овде су специјално возили људе из других општина да створе ефекат масовности. О још једном сумњивом моменту говори за Глас Русије политиколог Александар Павић.
После гласања ОЕБС је решио да се листиће не броје у Митровици, него да се одвезу јужније од Ибра, у Косово Поље. Гласачке кутије су стављене у џипове и одвезене без икаквог независног надзора. Транспортовање ових гласачких кутија које је трајало два сата- потпуно је компровитовало регуларност избора. Тврдња да ће Косовска Митровица остати у рукама Срба технички је тачна у овом етничком смислу, међутим који год Србин буде прихватио да постане градоначелник Косовске Митровице, он прихвата то по законима непризнате државе Косово. То је главни проблем и то је главни разлог зашто је био толико велики бојкот ових избора.
Министар иностраних послова у Приштини Енвер Хоџај неколико дана пре поновљеног гласања говорио је да најбоље ако на северу градоначелници буду Срби. Тачније резултатима избора треба да буду задовољни сви. Са једним малим али. У истом интервјуу Хоџај је изјавио следеће: Србија се мора повући са Косова и у будуће се не сме више мешати. Упоредите то са јучерашњим узвицима Београда да захваљујући одржаним изборима у Косовској Митровици Србија је победила и вас ће захватити стање, познато као когнитивна дисонанса.
