Када је недавно потпредседник Владе, Александар Вучић, изјавио да због економије нема мирне снове искрено сам био зачуђен, чак помало и забринут.
Прво, због чињенице да свемоћни потпредседник који тако одлучно сече нагомилане Гордијеве чворове српске историјске, политичке и свеколике друге стварности, отворено показује да постоји област која га плаши. И друго, зашто му тако врстан стручњак какав је Млађан Динкић, који од пада Милошевићевог режима, буквално апсолутистички контролише све економске и финансијске токове у Србији, не објасни ствар?!
Није то тако тешко, а Млађа му ваљда толико дугује. Заборавио је на пругасту мајцу коју му је својевремено показивао, примио га у коалицију, дао му битне ресоре, ослободио га косовског бремена. Ако то није довољно да се некоме открију мале тајне великих мајстора кухиње, не знам шта јесте.
Дакле, зашто се Вучић није обратио ономе ко му седи уза скуте и ко већ 13 година вози наш економски брод, па да му тај све лепо објасни и да онда више нема несаницу?! То би било логично.
А и просто. Јер, тај увек све лако и питко објасни. Нема једноставнијих економских објашњења од његових. Они прошли (које ни он ни Дачић, дабоме, не познају) нису добро радили и оставили су огромне дугове и проблеме али он је експерт који има рецепт за све. Мало повећаш порезе, мало платиш странцима да отворе неку фабрику, продаш оно што још ниси а може, још више се задужиш и ето …
За то време, у државним предузећима, запошљаваш кадрове који, уз своју, доносе још најмање пет приступница за твоју странку. Када дође време да се своде рачуни лепо иступиш из Владе која не разуме твоју генијалност, али твоји кадрови остају. На тај начин делујеш из сенке, ниси више одговоран, а када дођу нови избори, методом сигурних гласова, оне новопридошле приступнице које су на чекању за нови циклус, воде те опет у игру. Опет испочетка!
И тако већ тринаест година.
Зашто му то не објасни?! Изгледа просто, али Млађу леђа никад не боле!
Можда, зато, што то Вучић већ зна, али му се такав приступ баш и не допада.
Или, можда, зато што је свестан да Вучић брзо схвата и напредује у свему чега се дохвати. Ево, већ хапси боље од Дачића, а правосудним системом барата боље од Тадића са све Хоменом. Ономад је Сабору СПЦ-а одржао час вере и патриотизма, а ни запошљавање му не иде лоше. Како је кренуо зграбиће и паре, а онда куку свима, а највише њему, Динкићу?!
Шта год да је иза, Вучић је најпре (пријатно) изненадио озбиљне економисте изјавом да нема продаје „Телекома“ без правих пројеката у које би се тај новац уложио, чиме је јасно ставио до знања да намерава да спречи даље претакање инфраструктуре у потрошњу, што је управо оно на чему Динкић плива све ове године.
На тај начин јасно је ставио до знања да има здрав, домаћински, резон за који не требају звучне економске титуле, али који једини нуди спас из вртлога у који нас је увукла Динкићева шпекулативна економија.
Још нешто је постало јасно након Вучићеве изјаве, а то је да неко из власти озбиљно залеже да државу реши „Телекома“. Типујем да су се баш бивши „експерти“ досетили да је сада, док сви гледају у Косово, прави тренутак за то.
Било како било, оно што је, у уторак, започело ситним чаркама око начина и метода смањивања јавне потрошње, некако одједном, прерасло је у проблем могућег економског колапса свега постојећег, а лидери владајуће коалиције срели су се у недељу, не објављујући где, што више не ради чак ни „Билдерберг“, како би се договорили о економској стратегији која ће омогућити привредни развој, нова улагања и неумитни бољи живот. Уз све то најавили су да ће иста питања бити разматрана на седници Владе у понедељак, 03.06.2013.
Све то, онако изнебуха, изгледало је чудно и некако злослутно.
Пре тога, исто у недељу, Вучић је сазвао ванредно председништво своје странке, на коме је добио подршку да може у име странке разговарати о економским питањима. Председник странке?! Потпредседник владе?! Подршка, овлашћење?! Некако је све заличило на шиљење штапа који би коалиционим партнерима показао да толеранција напредњака има граница.
Али, очигледно, да су питања била превише крупна, а разлике исувише велике да би се ставови усагласили, јер је разговор владајућег тријумвирата завршен објавом да ће бити настављен, а нико од тријумвира се није славобитно прсио пред камерама. Помињан је и широк друштвени консензуз, мада се, колико јуче, говорило о потреби хитног деловања. Отказана је и најављена седница Владе, наравно због заузетости министара, али ће се они ослободити до четвртка.
Где ће нас тај четвртак одвести видећемо. Вероватно у неки црни петак. Могуће је да читава узбуна треба да избаци са насловних страна суровост отпочете косовске имплементације и да најугроженије опомене да ова власт може, ако јој се прохте, и да им ускрати оно што им сада додељује као да даје милостињу, а не нешто што су људи зарадили, или им се гарантује законима.
Али, лично мислим, у том случају би они изашли са причом о својој јединствености, посвећености и сличним медијским опсенама иза којих се крије наша ружна стварност, а и таблоиди би нас засули причама из „проверених“ извора, дојавама и осталим арсеналом за такве прилике.
Зато, ово ћутање и обраћање штурим саопштењима пре личи на озбиљан концепцијски сукоб коалиционих партнера. И то око суштине онога што остаје када прођу и Косово и Датум. Наравно, коалиција се не може распасти док год је придржава чврста евро-атлантска рука, али могући су други тектонски поремећаји. Уосталом, већ дуже време полиција чешља пословање Фонда за тржиште рада који је од петог октобра до недавно био врло чврсто упориште Динкићевих партија, али и неких других њихових центара у јавним предузећима.
У сваком случају, Вучић мора знати да нема никаквог економског напретка и бољитка у Србији док год се не реши не само Динкића и његових сарадника, већ целокупне концепције шпекулантске економије, која се заснива на прекомерној потрошњи и задуживању да би се та потрошња подржала, као и растакању сопствених привредних ресурса или њихово предавање страном капиталу. Нема ни једног јединог реалног економског резултата који је Динкићев концепт донео овој земљи за тринаест година управљања привредом и финансијским токовима, нема ни једног позитивног економског параметра који је последица његових мера, а да није праћен са бар пет негативних.
И зато, намеравао сам да предложим Вучићу, да као прву меру против своје економске несанице конзумира доброг економског саветника са искуством у привреди, који ће му лако приближити последице Динкићевог „теоретског експертизма“, што би сигурно помогло и самом Млађи који у привреди никада није радио. Али, одустао сам.
Јер, у међувремену, огласио се и свезнајући Палма који је Вучићеву несаницу повезао са његовим надљудским и надсрпским напорима да нам обезбеди Датум за Видовдан. Економију није ни поменуо. А, Палма зна. Не зато што је много паметан и тежак, већ зато што му Американци шапућу на уво. С тога, увек треба пажљиво размислити кад нешто чујете од Палме (осим онога што изрекне док на скупштинским расправама глуми свађе са ЛДП-ом).
И тако, ја сада размишљам шта је прави узрок Вучићеве несанице. И што више размишљам, то мање знам, а и све мање ми је важно. Јер, шта ме брига због чега тај, Вучић, не спава, када је већ рекао да због Косова спава врло мирно.
Аутор је уредник интернет портала ЦЕОПОМ ИСТИНА
