Вијести, Путовања

Пећине Увца – блистава бајка испод Пештера

Репортери „Новости“ у пећинском систему Увца, једном од највећих изазова спелеолога у Србији. Накит је углавном фосилни јер је престао да „расте“ и нипошто га не би требало дирати.

Usacka-pecina-Sjenica-343-2_620x0

Нема бајке у објашњењу геолога да је иза седам гора, Златара, Јавора, Голије, Озрена, Јадовника, Жилиндара и Гиљеве, некада било само једно језеро које се временом повукло и „оставило“ висораван. Име је добила, по „пештеру“ старом, архаичном називу за пећину. Е, ту, већ, почиње стварна „бајка“. Она о прелепом, импресивном подземном свету највеће висоравни на Балкану, која је удружена са величанственим Увцем створила један од најупечатљивијих, најлепших предела Србије.

Свака пукотина и сваки отвор на површини Пештера у вези су са тим светом пећина. Колико је неистражених, нико не зна. Довољно је, међутим, да се завири у једну од четири истражене, Ледену, Ушачку, Тубића или Баждарску пећину, да би се понела импресивна слика, једна од оних које се памте целог живота.

Жељни баш такве слике, са члановима сјеничког планинарско-спелеолошког друштва „Змајевац“ упустили смо се у откривање лепота Ушачке и Ледене пећине. Али не са Увца преко туристима доступног улаза Ледене пећине, него са теже стране резервисане за спелеологе. Од засеока Ушак пештерског села Горње Лопиже. Наши водичи тврде да смо, на овом истраживачком „задатку“, прва новинарска екипа.

Usacka-pecina-Sjenica-37-25_620x0

И на самом почетку изненађење, „сређена“ јазбина! Као најискуснији, Рамо Тахировић и Реуф Хоџић препипавају је длановима. Није топла, кажу, можемо да наставимо. Корачамо полако, сводови пећине су високо изнад нас, а наноси неких давних великих вода високо на каменим избочинама зидова.

Дуго су и мештани и стручњаци веровали да су Ледена и Ушачка пећина, као и јама Бездан, одвојени простори. Нико није слутио да је природа овде саградила један од најзанимљивијих спелеолошких објеката у Србији. Истраживања су, наиме, показала да је реч о јединственом спелеолошком систему дугом више од шест километара. Има више улаза, бројне канале који повезују пећине, сифоне, дворане и пећинске украсе – прича успут Реуф Хоџић, за кога остали чланови експедиције тврде да је један од највећих заљубљеника у овај пећински систем.

Температура у пећини пријатна, и лети и зими око осам степени. После првих петстотинак метара у једној „ниши“ остављамо јакне и шалове. Сувишни су, а предстоје пењања у бочни канал који води до Ледене пећине. Плафони се, полако „спуштају“, простора је све мање, пут је све стрмији, а иловаче и подземних вода све више…

– Идемо уходаним путем, али постоје високи канали у Ушачкој пећини који никада нису истражени јер није било безбедне опреме и технике. Зато смо сигурни да би се после неких будућих, додатних истраживања овај пећински систем продужио, а можда и обогатио неоткривеним накитом. Осим тога, на површини и на литицама Увца постоје нека места која смо лоцирали пре две године и за које верујемо да воде до система – открива Хоџић док увелико пузимо и наизменично ходамо добро повијени или чучећи.

Пажљиво посматрамо хијероглифне наслаге. Оне су, кажу сапутници, архив свега што се у геологији овог краја вековима догађало. Пут је све тежи, али вреди. Стижемо до прве дворане, а блистави, величанствени пећински украси природе, најстрпљивијег неимара и уметника, одузимају дах. Блистава, очаравајућа, бисерна белина, велики и мали стубови, каде, језерца и безброј различитих кристалних цевчица из којих се чује по нека кап воде која неуморно клеше кречњак… Доживљавамо бајку с почетка приче.

– Накит је углавном фосилни јер је престао да „расте“. То је и најважнији разлог због којег га не би требало ломити. Поново не може да настане! Не би га требало чак ни додиривати, а камоли запрљати. Звучи невероватно, али „флеке“ су вечне – опомиње Хоџић и тврди да зна нека места у Леденој пећини која су упрљана још пре три деценије.

Ако у будућности, кажу наши водичи, туристи буду улазили дубље у овај пећински систем требало би несебично да га чувају. Човек, с друге стране, зна за оно што види, а пећина је онолика колико смо је истражили. Ко зна колико је пролаза и потпуно непознатих подземних просторија до којих, засад, нема видљивог улаза. Чекају да буду откривени, јер где год има кречњака ту има и пећина. На Пештеру нарочито…

Извор: Новости

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *