Вијести, Култура

Ода при погледу енглеских фирми на српским дућанима усред Србије и РС

Људи у животу неке ствари мењају, али менталитет остаје непроменљив. Појаве у људском менталитету које су жигосали још Стерија и чика Јова Змај постоје и данас, само су француски и немачки језик уступили место енглеском. Ова песма Јована Јовановића Змаја није постојала ни у једној његовој збирци. Неки „чувар Југославије“ је желео да она не дође пред читаоце. Чика Јова је био „дечији песник“, и његове поруке одраслима нису смеле да „узнемиравају јавност“. Фема је свој статус „доказивала“ изразима „микофо“ и „комифо“, а данашње Феме у ту сврху користе „бекстејџ“ и „фешн вик“. Погледајте данашње натписе на фирмама наших „бизмисмена“. Ето зашто људи своје ћирилично писмо избегавају: деловало би им као – издајник у њиховом лажном представљању! Комифо!

Јован Јовановић Змај
Јова Јовановић Змај
[Нови Сад, 24. новембар 1833 —Сремска Каменица, 3. јун 1904]

Ода при погледу немачких фирми на српским дућанима усред Новог Сада

Ох, дај ми, музо, грло тако јасно-
Ох, дај ми, музо, музикални дар,
С обичним гласом не може се ласно
Опеват' овај родољубив жар.
У Новом Саду – српскоме Паризу -
Багрјаношарна зора јавља блеск;
Са фирмамента на фирме се спушта,
Ох, ту је фино, ајнциг и гротеск.

Примерним духом, без користољубља,
Из чистог триба просвешћењу свом,
Украшена је скоро свака болта,
С Улфила штапци скоро сваки дом.

Кирил и Метод, тисућлетни свеци,
Доситеј, Рајић – радују се сви;
Душе им поју песму покајања:
Овако треба, фалили смо ми!

И Клио сишла да бележи верно,
Западном духу пружајући лек,
Како је Србин мудар, жертвоносан,
Нихт ибертрибен, просвештен и мек.

Прилаже народ, позориште диже,
Талија с' спрема у свој нови храм,
Ох, како ће јој мило бити место,
Мислећи да је Беч ил' Амстердам.

Жур'те се, дакле, к'о што сте почели,
Ох, дични Срби, скин'те српски знак;
Добро би било кад би у фришкоћи
И име мог'о променити свак.

Просвета иде железом и паром,
И грдан носи за варваре бич,
Па тешко нама, ох срамоте црне,
Кад спази древно српско ић и вић.

Једно је само што се бринем љуто,
Што неће да вас појми пуки свет - 
Муштерије су јогунасте птице,
Од ваших болта окренуће лет.

Туђин вам неће ни онако доћи,
А Србин – шта ћеш – не мами га шрифт;
Закован Србин у простоти својој,
Чујте га само ви гемајн ер шрихт.

„Ја сам му“ - вели - „муштерија главна,
А он мој језик презирати сме,
Бар часно име да ми српски каже, 
Па ту паразит' – нећу, богме, не!“

Ал' ово нек' вас не тушира ништа,
Шта знају они шта је нобл велт.
Друкчији људи признаће вам жртве,
Награда ваша – си ист шон бештелт.

                Јован Јовановић Змај

Примери излога српских дућана у главној улици у Нишу (јула 2010. године):

Пример 1. из Ниша

Пример 2. из Ниша

Пример 3. из Ниша

Ова песма је отргнута од заборава захваљујући Драгану Колаку,
из Народне библиотеке Стојан Трумић, из Титела.

Захвални смо му на труду који је уложио да је нађе…

А зашто је песма „избачена“ из школског система Србије, просудите сами!
Како би нам се иначе историја понављала сваких 100. година?

__________
Непознате речи

Фирмамент (нем.) – небески свод
Ајнциг (нем.) – јединствено
Гротеск (нем.) – претерано
Триб (нем) – нагон
Болта (мађ.)- дућан
Улфила – источноготски мисионар
Нихт ибертрибен (нем.) - умерен
Фришкоћа (нем) – журба
Шрифт (нем.) - писмо
Ви гемајн ер шприхт (нем.) – како простачки говори
Тушира (франц.) - дирати, тицати се
Нобл велт (франц.-нем.) - отмен свет
Си ист шон бештелт (нем.) - већ је поручена

Извор: Чувари ћирилице. https://www.facebook.com/SerbianAlphabet
Први пут објављено на међумрежној адреси:
http://Ћирилица.bestfromserbia.com/Отворена-Писма/100905_52/

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *