Поводом 150 година од смрти Вука Стефановића Караџића данас је у Српској академији наука и умјетности данас почео Међународни научни скуп „Вук Стефановић Караџић (1787-1864-2014)“.
На скупу који траје до суботе, 6. децембра, учествују научници из Србије и земаља бивше Југославије, Русије, Њемачке, Пољске и Украјине.
Министар културе и информисања Иван Тасовац је отварајући скуп рекао да вјерује да српска култура и наука могу да учине још пуно тога да се Вуково дјело и снага Вуковог језика учине доступнијим и разумљивијим данашњим генерацијама.
„Увјерен сам да Вуково дјело, као и цјелокупно српско културно наслијеђе морају наставити да живе у дигиталном облику, у библиотеци без зидова и у културном простору без граница“, навео је Тасовац.
Он је додао да ћемо, ако као друштво не уложимо довољан напор да будемо пуноправни чланови европске и свјетске дигиталне заједнице, осудити себе на невидљивост, анонимност и заборав.
„А Вук нам то не би никада опростио“, додао је Тасовац, истакавши да ћемо без обзира на све промјене у Вуку увијек моћи да пронађемо инспирацију за то како се граде и утврђују мостови према Европи уз уважавање наше културне специфике.
Министар је додао да је Вукова језичичка револуција у бити преобразила српску културу и да је он узевши народни говор као модел за стандардни књижевни језик радикално измијенио наш поглед на себе саме, на нашу историју, на наше поимање националног идентитета и на наше схватање културних вриједности.
Он је додао да га највише задивљује чињеница да је Вук сву своју енергију, знање, упорност и таленат усмјерио на истраживање локалних и националних специфичности.
Захваљујући том самопосматрању српска култура је у 19. вијеку направила свој први и вјероватно најзначајнији продор у Европу, навео је Тасовац.
Предсједник САНУ Никола Хајдин је истакао значај Вуковог рада и његове заслуге за развој српског језика и културе.
Хајдин је обраћајући се учесницима Скупа истакао са је Вук био мишљења да прво треба научити свој народни језик и то како у ријечима тако и у мислима, признавајући, међутим, да српски језик не може бити без словенских и нових ријечи, али да оне морају пратити дух језика и да се не узимају без велике потребе.
Његови сљедебеници, као што је био Ђура Даничић, извојевали су да се његов правопис прихвати, додао је предсједник САНУ.
Учесници Скупа разговараће о српским пословицама, народним пјесмама у српској писаној лирици, друштвеном статусу народне пјесме у Вуково доба, Вуку Караџићу у визуелној култури, најављено је из САНУ.
Вук Стефановић Караџић (1787-1864-2014)
Неке од тема ће бити и Вукова језичка реформа у релацији језик-нарјечја-дијалекат-нација, мјесто граматике у Вуковој реформи књижевног језика, као и Вукова европеизација српске књижевности.
Организатори су САНУ, Матица Српска, Академија наука и умјетности Републике Српске, Институт за српски језик САНУ и Вукова Задужбина.
Извор: РТРС
