ЛИНГВИСТА: Телевизија квари српски језик, потребно је више од згодних плавуша.
Зато свакодневно слушамо и читамо многа огрешења о норме српског стандардног језика. Медији негативно утичу, кваре језик и језички осећај својих гледалаца, слушалаца, читалаца, каже Телебак.
Милорад Телебак из Бањалуке од распада Југославије до данас ради на очувању српског језика и унапређењу језичке културе.
О језику пише једноставно, свима разумљиво, чак и духовито, по чему је готово јединствен међу српским лингвистима. У Библиотеци града Београда недавно је представио своје три књиге „Правоговор“, „Како се каже“ и „Шта се крије иза етимологије“.
Милорад Телебак: „Шта се крије иза етимологије“
Да ли се данас може говорити о постојању језичке културе?
– Језичка култура постоји у сваком времену. Друго је питање каква је она. Од средине прошлог века језичка култура најшире јавности била је на високом нивоу. Српском (тада српскохрватском) језику придаван је одговарајући значај у настави на свим нивоима образовања. И средства информисања су томе давала значајан допринос. Језик и стил штампе били су примерени читаоцима: реченице кратке и јасне, речи домаће, познате. Данас, међутим, ништа од тога не постоји. Језик је напуштен и запуштен и зато је језичка култура пала на ниске гране.
Ко је кривац за такво стање?
– Криви су управо они који су некада били заслужни: школа, средства информисања, писци, говорници језика. У последње три деценије граматика и правопис уче се само у основној школи. У средњим се предаје само књижевност, као да је циљ школа да образују књижевнике, и то неписмене књижевнике!
Како оцењујете стање у српским медијима?
– У медијима раде новинари који су производ школе у којој се језик нити учи, нити научи. Зато свакодневно слушамо и читамо многа огрешења о норме српског стандардног језика. Медији негативно утичу, кваре језик и језички осећај својих гледалаца, слушалаца, читалаца.
Коме би требало забранити да се појављује на малим екранима?
– Као најутицајнија, телевизија највише квари језик. О артикулацији, дикцији и језичкој култури не води се рачуна приликом ангажовања новинара, којих има чак и са говорном маном! За екран је, дакле, потребно много више од згодне плавуше!
Шта треба урадити да се стање поправи?
– Српски језик треба вратити у школе као главни предмет. Медији, нарочито телевизија, треба да се одговорно односе према језику. Сви који говоре у микрофон треба да похађају одговарајуће курсеве језика и говора. И народ треба да промени однос према свом језику. Ако не сачувамо свој језик и писмо, нећемо сачувати ни себе!
Извор: Курир/Фото:Немања Панчић,Љубомир Раданов
Вијестио: О телевизији и српском писму су писали и Чувари ћирилице, пре више од годину дана:
Телевизија – пуцањ у језик
Зашто уопште постоје стручњаци за српски језик? Чему они служе? Зашто они уопште устају из кревета? Ко има било какве користи од тога што су они устали из кревета, и ко би уопште приметио и када они не би ни устали из кревета? Стручњаци за српски језик као да нису из српског народа. Они се не мешају у свој посао, јер и не воле српски језик. Они мирно гледају у календар и часовник и одбројавају време док ћирилица пред њиховим очима нестаје и своје место уступа хрватској латиници, а српски језик их не занима, као да и не спада у опис њиховог радног места. Замислите професионалног ватрогасца који дође у школу по своје дете, у школи примети пожар, узме дете за руку, одведе га кући и – мирно отпутује на годишњи одмор! Стручњаци за српски језик су ватрогасци на годишњем одмору. Око њих ужас, а они и даље мирно гледају телевизију, грицкају семенке, и нервирају се кад их узнемиравају због стања у српском језику.
