Македонија је започела регистрацију у зони националног ћириличког домена горњег нивоа .мкд, саопштава прес-служба македонске владе.
Први регистровани сајт је владин потрал „влада.мкд“. Регистрација у новој зони ће бити етапна. Сада се врши резервисање ћириличних домена за македонске државне инстуције и органе власти, такође је започео пријем пријава од заинтересованих физичких и правних лица. Према оцени министра културе Македоније Елизабете Канческе-Милевске, увођење ћириличног домена ће доприносити очувању националног језика. До сада националне ћириличне домене су добиле Русија, Србија, Бугарска, Украјина, Казахстан, Белорусија и Монголија.
Извор: Глас Русије
А каква је ситуација у Србији?
После скоро три године коришћења ћириличног домена у Србији постоји само 3.313 ћирилична имена међумрежних адреса (.срб). Број .RS домена је 84.733. Преглед по поддоменима и у однос ћириличних према латиничним је дат у следећој табели.
Расподела домена у Србији
Зашто је оваква ситуација у Србији? Да ли нижа цена ћириличних домена може то да промени? Ко треба да помогне у смањивању цене ћириличних домена? Да ли српски национални регистар може да преживи са нижом ценом? Да ли предстојећи скуп о стању српског интернета може да нам да ове одговоре?
Студија о ћириличним адресама, писана на српском државном факултету – несрпским писмом?
Да ли мислите да је у реду писати о стању ћириличног домена .СРБ латинично?
http://рнидс.срб/data/files/IDN_Studija_ETF_verzija_1%201-predato.pdf
Да ли колеге са ЕТФ-а не знају у 21. веку да користе ћирилицу? Ко треба да буде „лидер“ у њеном коришћењу? Турци? Да ли је случајно да Срби још немају знак „@“ на ћириличној тастатури и у Windows-у 8.1? Иако сам им и лично више пута писао…
Да ли је то разлог зашто имамо само 3.313 ћирилична домена за 3 године постојања???
Извор: Чувари ћирилице
Студија о примени IDN е-поште
Електротехнички факултет Универзитета у Београду је по наруџби РНИДС-а израдио Анализу стандарда, препорука и практичних искустава у примени интернационализованих назива домена (IDN).
Промоција и очување могућности коришћења разних језика у међусобној комуникацији представља један од суштинских основа за очување регионалних и локалних друштвених заједница, побољшање дијалога између друштава са различитим културним наслеђем, као и за развој отвореног и транспарентног механизма за међусобно разумевање и унапређење толеранције. У складу са овим општим цивилизацијским начелима, у UNESCO-у је усвојена препорука којом се, између осталог, захтева промоција и равноправно коришћења различитих језика и писама у оквиру глобалне Интернет мреже, али и на нивоу локалних и регионалних заједница. Истраживање спроведено 2012. године, под покровитељством UNESCO-а, означило је примену IDN-а као веома битан елемент укупног онлајн окружења које обезбеђује раст примене локалних језика и писама у оквиру понуде локалних, али и глобалних, садржаја и сервиса
Студија Електротехничког факултета у Београду се нарочито бави проблемом размене е-поште за е-адресе на ћириличким доменима, које и корисничко име (лево од знака „@“) имају на ћирилици. Она на стручан начин обрађује проблем текућих стандардна за размену е-поште са ћириличким е-адресама и објашњава нејасноће око примене различитих начина енкодирања писама, односно сам процес интернационализације сервиса електронске поште.
Извор: РНИДС.Срб
