Да, млади и даље напуштају Србију, и то углавном у току или након завршетка студија, укратко је закључак најновијег истраживања које су спровели сами млади – студенти београдског Факултета политичких наука у току прошлог семестра. Никола Јовић, асистент на предмету Методологија политиколошких истраживања на Факултету политичких наука БУ, за „Политику” каже да је на питање да ли би напустили Србију, чак 82 одсто младих одговорило потврдно.
– Према извештају Светског економског форума, Србија се налази на 141. месту по одливу мозгова на ранг-листи од 144 земље. За земљу од седам милиона становника то представља озбиљан економски, али и друштвени проблем. Овај феномен последњих деценија изазива велику пажњу, али нажалост више на нивоу критике и израза жаљења над ситуацијом, него као подстицај за преузимање конкретних мера које би водиле ка одговарајућем решењу – каже Јовић.
Управо то је био повод да студенти друге године на Факултету политичких наука покушају да, кроз разговор са својим вршњацима, утврде основне разлоге због којих нашу земљу сваке године напушта велики број младих људи.
На скали од 1 до 5, своје финансијско стање испитаници су оценили просечно оценом 2,87, а тренутним стањем у земљи незадовољно је чак 73 одсто испитаника, оценивши га са оценама један и два.
– Одлуку о одласку млади најчешће доносе у току или по завршетку студија. Тај податак не чуди ако имамо у виду да највеће незадовољство влада међу студентима, а да је са друге стране један од главних разлога одласка бољи посао коме се надају у иностранству, као и веће шансе за успешну каријеру. Чак 74 одсто испитаника сматра да је чланство у политичкој партији пресудан фактор за напредак у каријери, па отуда одлазе тамо где сматрају да се посао добија преко квалификација, а не преко партијске књижице – наводи Никола Јовић. Нико у Србији данас поуздано не може да каже колико је младих и талентованих кадрова напустило Србију, нити држава предузима планске и организоване кораке како би спречила таленте да спакују диплому и крену „трбухом за крухом”.
– Овде је корупција и даље основни проблем. Држава мора да обезбеди више посла, да се људи запошљавају по квалитету, а не преко везе, да онај ко вреди то може и да покаже. Мали је буџет за науку и просвету – каже Драган Вукићевић, директор националног одбора ИАЕСТЕ за Србију, иначе организације која обавља размену студената техничких и природних наука.
Процене професора др Владимира Гречића који деценијама проучава исељавање, јесте да је од 1990. Србију напустило 40.000 стручњака са високом спремом. На свакога је потрошено отприлике 300.000 долара, па се тако долази до губитка од невероватних 12 милијарди долара.
Својевремено је један од ретких, конкретних предлога како зауставити одлив мозгова стигао од Уније послодаваца Србије, која је влади предложила да се усвоји француски и дански модел, по којем би компаније у Србији биле у обавези да годишње један одсто од укупног прихода уложе у образовање и стипендирање младих кадрова, који ће једног дана радити у тим фирмама.
Све је остало само слово на папиру.
– Један од циљева нашег истраживања јесте порука да је пут до решења, између осталог, и сагледавање сразмера проблема и суочавање са њим, али и подизање свести младих колико је важно да покушају да промене матрицу понашања, више размишљају о приватној иницијативи и стварању послова сами за себе, а не да чекају да се отвори још једно место у администрацији. Уколико ни они то не ураде, тај терет ће остати генерацијама које долазе, али ће њихов терет тада бити још тежи – каже Никола Јовић.
Извор: Политика
