Књига разговора и предавања Ноама Чомског „Моћ и терор” објављена је код нас у издању „Вулкана”.
Књига разговора и предавања „Моћ и терор” Ноама Чомског, једног од најутицајнијих савремених мислилаца света, лингвисте, филозофа, професора Масачусетског института за технологију, прати управо оне теме које годинама заокупљају пажњу овог независног интелектуалца: екстремни тероризам који моћни врше над слабијима и погубна спољна политика САД.
Ноам Чомски
Чомски је иначе и инострани члан Српске академије наука и уметности, у Одељењу друштвених наука, и у нашој јавности познат је и по томе што је оштро критиковао НАТО бомбардовање Југославије и хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији. Неки од његових главних приговора упућени су управо једнообразном ћутању америчких интелектуалаца када је реч о ратним злочинима почињеним изван НАТО-а, а описао је и тешкоће под којима су организовани први протести шездесетих година против рата у Вијетнаму. Чомски то назива „дисциплинованошћу образованих људи”.
Као најстрашније ратне злочине, Чомски наводи бомбардовање пољопривредних усева и брана у Јужном Вијетнаму, о чему се својевремено с поносом говорило. То је, како овај активиста сматра, економски рат, тероризам директно усмерен на уништење људских живота.
Књига „Моћ и терор” објављена је у „Вулкану”, у преводу Татјане Милосављевић, а отвара је интервју који је Џон Џанкерман водио са Чомским поводом филма „Моћ и терор”, маја 2002. године.
По мишљењу Чомског, „један од начина да одредимо улогу САД у свету јесте да обратимо пажњу на војну помоћ коју пружају другима”. На основу студије Едварда Хермана, економисте Вортонове школе Универзитета Пенсилваније, закључено је да између америчке помоћи и тортуре постоји блиска узајамна повезаност. Још једна Херманова студија показује да, што су могућности за извлачење ресурса са неке територије повољније за улагаче, то инострана помоћ све више расте.
Турски злочини над Курдима, милиони избеглица, стална израелско-палестинска криза, у којој САД већ тридесетак година блокирају све покушаје дипломатског говора, стравични масакри у Колумбији, по мишљењу Чомског, најупечатљивији су примери неправди које су се десиле „негде другде” и самим тим као и да нису постојале.
Када објашњава састав коалиције са САД на челу, која се прикључила интервенцији у Авганистану, Чомски као једну од првих држава које су јој се прикључиле наводи Русију, „зато што је желела да активније врши злочине у Чеченији”. „Кина се врло радо прикључила, усхићена изненадном америчком подршком репресији у западној Кини”, приметио је Чомски.
Чомски је и један од највећих критичара лицемерства. Када наводи јеванђеоску дефиницију по којој се лицемером сматра онај ко одбија да о себи просуђује истим аршином којим одмерава друге, он заправо мисли на врло логичан начин. Када је било актуелно питање војне интервенцију у Авганистану, Чомски је изјавио:
„На пример, спроведете ли анкету међу америчким интелектуалцима, открићете да масовно подржавају бомбардовање Авганистана. Међутим, колико њих сматра да би требало бомбардовати Вашингтон због, рецимо, америчког рата против Никарагве или Кубе? Или Турску или некога другог? Дакле, да ико предложи тако нешто, прогласили би га лудим. А зашто? Хоћу да кажем, ако је ово прво исправно, зашто ово друго није?”
О америчкој спољној политици на Блиском истоку Чомски је говорио у Унесковој палати у Бејруту 2010. године. Тада је запитао шта је то заправо иранска претња. „Морали смо, дакле, да дестабилизујемо земљу која није била под контролом САД како бисмо успоставили стабилност. Исти је проблем био у Чилеу под Аљендеовом влашћу, исти је и у Ирану”, говорио је Чомски.
Иначе, једно од кључних питања које овај мислилац у свом раду поставља јесте: „Да ли је оправдано бити оптимиста у доба паметних бомби и националистичких влада?”
Извор: Политика
