Вијести, Мишљења

Бранко Драгаш: Храст

Бандити су посекли храст који је стар 600 година.
Посекли су га ноћу. Крадом.
Нико да их не види.
Како иначе раде бандити и криминалци.

Стари храст је сметао лудацима на власти.
Одлучили су да баш туда мора да прође аутопут.
Као да није било неког другог решења.
Храст је намерно посечен.
Власт показује своју моћ и шаље поруку народу.

Порука је врло јасна, сви ће тако проћи.
Који се супроставе дивљачкој модернизацији.
Који се супроставе евроинтеграцијама.
Коју се супроставе нашем свевидећем Вођи.

Сви ће бити посечени.

А онда ће режимски билтени убеђивати народ да је храст био труо.
Свеједно би умро.
За неколико стотина година.
Боље да се посече сада и да власт покаже да је ништа неће спречити да уништи Србију.

Судбина храста је судбина Србије.
Наше традиције, вере и идентитета.
Наше древне културе о којој не сме да се јавно пише и говори.
Јер то може да угрози издајнике и преобраћенике.

Бандит Ђилас је посекао платане.
Зашто не би бандит Аца Драмосер посекао храст?
Интересантно, исто оправдање су нашли.
Трули однарођени режими немају скрупула.
Спремни су све да ураде да би опстали на власти.

Боли ме судбина храста.
Остављен је сам да се бори против опасних душмана.
Напуштен је од Срба са којима је живео шесто година.
Исчупан је из корена и оборен.
Као што се Срби чупају из корена и остају без идентитета.

Боли ме мук јавности.
Као да се ништа није десило.
Као да храст нису исчупали из српске земље.
Као да је нормално да се сече храст шесто година стар.

Остаци храста на Савинцу

Остаци храста на Савинцу

Сви који живе у развијеном свету и који имају куће.
Који имају дрвеће у својим двориштима.
Знају да једну гранчицу не смеју да одсеку са дрвета.
Јер то дрво не припада њима.
Него уређеној држави.
Која штити сваку гранчицу на том дрвету.

Србија није уређена држава.
Србијом управљају дивљаци.
Који се иживљавају над народом.
Који једини може да их посече.
На ванредним изборима.
И да спасимо Србију.

Астана, 24.07.2015

Извор: Бранко Драгаш

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *