ЗАПАДНИ МЕДИЈИ „КАДЕ” ПОВОДОМ УКРАЈИНЕ КАО ШТО СУ ПОВОДОМ СРБИЈЕ, ИРАКА, АВГАНИСТАНА, ЛИБИЈЕ…
The New York Times: „Према проценама неких високих западних званичника, циљ Кремља је замена минских договора [споразум о прекиду ватре и територијалним гаранцијама од септембра] за споразум којим ће… сепаратисти добити економски одрживију енклаву”
The Guardian: Портпарол Пентагона, генерал-потпуковник Ванеса Хилман изјавила је да Обамина администрација „још увек ставља акценат на решавање проблема дипломатским путем”, међутим, наставила је она, „ми увек разматрамо и друге варијанте које ће омогућити да се створе услови за излазак из кризе путем преговора”
The Guardian: Претња Вашингтона може претворити оно што је још увек локализована унутрашња војна побуна у међународни „рат туђим рукама” , у којем ће САД и НАТО ратовати против Русије. Јер, сада ће америчке противтенковске ракете убијати или касапити Русе — такав сценарио није спомињан од хладног рата, када су совјетске снаге окупирале Авганистан. Такав развој догађаја могао би да изврши дубоко дестабилизујући утицај на безбедност Европе
ЗАПАДНИ медији каде над свим што САД, Велика Британија, Немачка и Француска раде у Украјини и поводом ње.
Каде једнако ревносно као што су поводом агресија против Србије, Ирака, Авганистана, Либије, Сирије…
Све функционише као добро увежбан оркестар. Наравно, свако има своју улогу, али сви актери раде исто – „освећују” потезе Барака Обаме, Дејвида Камерона, Англеле Меркел, Франсоа Оланда, Јенса Столтенберга и осталих.
Главна жртва „кађења” су јавности водећих западних земаља.
Посебну улогу имају водећи и „независни” западни медији.
За пример, ево једног текста из лондонског дневног листа The Guardian, написаног и објављеног уочи доласка државног секретара САД Џона Керија у Кијев. Тај текст је објављен под насловом: „САД се плаше да Русија намерава да подели Украјину”.
Пише: Сајмон ТИСДАЛ, The Guardian, Велика Британија
ОБЈАВЉИВАЊЕ информације да САД разматрају питање давања Украјини смртоносног оружја за борбу против проруских сепаратиста одржава растућу забринутост Америке могућношћу да Русија на заузетим територијама на истоку Украјине створи економски одрживу енклаву, која би временом могла да се прогласи за независну државу.
Руски председник Владимир Путин спроводио је исту такву политику у Грузији после рата из 2008. године, када је допринео да сепаратисти у отцепљеним републикама, Абхазији и Јужној Осетији, прогласе независност од Тбилисија. Исти такав пут изабрале су и проруске снаге у Придњестровљу, које је формално-правно део Молдавије.
Забринутост САД због тога што Путин, без обзира на његова уверавања у супротно, фактички тежи подели Украјине, изазвана је заузимањем нових територија од стране устаника. Према проценама НАТО, у последња четири месеца сепаратисти су, уз помоћ појачања пребачених из Русије, укључујући тенкове Т-80, заузели додатних 500 квадратних километара територије.
„Према проценама неких високих западних званичника, циљ Кремља је замена минских договора [споразум о прекиду ватре и територијалним гаранцијама од септембра] за споразум којим ће… сепаратисти добити економски одрживију енклаву” — написао је the New York Times.
Мировни преговори у Минску, који су обновљени прошлог викенда, прекинути су након што су представницци устаника покушали да промене предложену демаркациону линију између страна с обзиром на новоосвојене територије.
По речима представника ОЕБС, устаници „чак нису били спремни да разговарају о поштовању услова прекида ватре и повлачења тешког наоружања”.
Није искључено да, објавивши садржај интерних разговора о питању давања Кијеву смртоносног оружја, Обамина администрација упозорава Путина да треба да одступи. Санкције САД и ЕУ, чије је трајање продужено прошле недеље, нису могле да га зауставе.
Неуспешна је била и дипломатска интервенција лидера Немачке и Француске Ангеле Меркел и Франсоa Оланда.
Уместо тога, по речима америчких званичника, Путин је пребацио ново тешко наоружање и додатни контигент војника и обавештајаца од хиљаду људи, након чега је повећан интензитет борбених дејстава. Од априла прошле године убијено је око пет хиљада људи, а више од милион је било принуђено да напусти своје домове.
У четвртак би у Кијев требало да допутује државни секретар Џон Кери, који намерава да искористи посету за процену ситуације у Кијеву, док америчка администрација разматра могуће варијанте деловања.
Портпарол Пентагона, генерал-потпуковник Ванеса Хилман изјавила је да администрација „још увек ставља акценат на решавање проблема дипломатским путем”, међутим, наставила је она, „ми увек разматрамо и друге варијанте које ће омогућити да се створе услови за излазак из кризе путем преговора”.
Ипак, претња Вашингтона ризикује да претвори оно што је још увек локализована унутрашња војна побуна у међународни „рат туђим рукама” , у којем ће САД и НАТО ратовати против Русије. И сада ће америчке противтенковске ракете убијати или касапити Русе — такав сценарио није спомињан од хладног рата, када су совјетске снаге окупирале Авганистан.
Такав развој догађаја могао би да изврши дубоко дестабилизујући утицај на безбедност Европе.
Напетост се повећава и без тога, између осталог, због учесталих инцидената у ваздуху и на мору у којима учествују руске оружане снаге, на пример, због провокативног нарушавања ваздушног простора изнад Ламанша. Одлуку НАТО да формира сталне командне центре у Пољској, Румунији, Бугарској, Литванији, Летонији и Естонији, као и снаге за брзо реаговање које ће бројати пет хиљада војника, Путин је оценио као покушај обуздавања Русије од стране Запада.
Прошле недеље он је са подсмехом говорио о украјинској армији, назвавши је „легијом странаца” НАТО.
За претпоставити је да ће заоштравање ситуације од стране Сједињених Држава повећати несугласице о украјинском питању између европских земаља.
На пример, Грчка, која има велик дуг, и Мађарска, која са Русијом има тесне економске везе, имају потпуно другачији став у поређењу са Великом Британијом, која ће, према наводима америчких медија, у питањима испорука оружја у сваком случају следити пример США.
Нејасност намера Русије већ је постала узрок забринутости у Финској, Шведској и балтичким земљама. Како је саопштено прошле недеље, начелник Генералштаба Чешке Републике генерал Петар Павел изјавио је да ће ескалација напетости у Украјини довести до највећих војних маневара после терористичких напада од 11. септембра 2001. године, услед чега ће војне снаге бити пребачене на границе ради заштите стратешких објеката.
Осим тога, у Европи се прибојавају масовне најезде избеглица и испровоцираних масовних нереда између етничких Руса и Украјинаца који живе у иностранству.
Џон Кери и Барак Обама
Судећи по претходном искуству, уколико САД ипак одлуче да испоруче оружје Украјини, Путин, највероватније, неће кренути на уступке, већ ће подићи улог. Као одговор на ескалацију напетости, Русија би могла да започне шира војна дејства у Украјини, поново интервенише у Молдавији, Грузији и балтичким земљама или, на пример, да у Калињинградској области — руској енклави између Пољске и Литваније — размести додатне ракетне системе „Искандер-М” и започне с њиховим тестирањем.
Није искључено да Путин рачуна да се, као што је то било 2008. године или прошле године на Криму, САД и НАТО неће одлучити на војне кораке којима би коначно осујетили његове планове.
Он ће користити свако заоштравање ситуације у Украјини за промовисање међу Русима своје идеје да се „Отаџбина налази у окружењу западних непријатеља”.
Очигледна опасност је у томе што би он могао да претера и, с обзиром на његову охолост и ароганцију, изазове озбиљнију катастрофу.
Извор: Факти.рс
