Врелог августа 1963. компанија Филипс представила је свој нови производ, аудио-касету, изум који је обиљежио животе генерација сљедећих неколико деценија и који овог мјесеца прославља педесети рођендан.
– То је било велико изненађење на тржишту – присјећа се данас осамдесетседмогодишњи Лу Отенс који важи за творца аудио-касете.
Аудио касете су биле тако мале у поређењу са осталим сличним уређајима, додао је, па су за трен постале права сензација.
Аудио-касете су у другој половини двадесетог вијека доживјеле прави бум, понајвише у музичкој индустрији, а бројне генерације одрастале су уз касетофоне и премотавање својих омиљених касета.
Ове касете састоје се од двије симетричне пластичне површине, залијепљење или пришрафљене, са истовјетним размаком за покретљиве котурове пребацивања дугачке траке.
Рам касете је стандардизован по дужини од 10 центиметара, ширини 6,5 центиметара и дебљини од два центиметра.
Касете су додатну популарност стекле са развијањем система снимања и преснимавања, јер је, што данас звучи можда невјероватно, постало могуће да појединци сами креирају своје компилације, размјењују их са другима или их уз симболичан одабир пјесама поклањају другима.
Доласком ЦД-ова а потом и формата као што је МП3, касете су полако пале у заборав.
Данас аудио-касете преживљавају највише у свијету колекционара и оних који са носталгијом гледају уназад.
Британски Дејли Телеграф недавно је звук премотавања аудио-касете уврстио на листу звукова који данас недостају.
Да ли се још увијек сјећате ваше прве аудио-касете и њеног садржаја?
Памтите ли још увијек списак пјесама са неке од компилација коју сте поклонили или добили на поклон?
