Технологија и Наука

Како је Тесла „бацио“ милијарду долара

tesla03
Проналасци и иновације Николе Тесле поставили су стандарде по којима данас живимо, 100 година након што их је српски научник осмислио. Више од 300 Теслиних патената донело му је славу и велико богатство током живота.

У једном тренутку хонорари на основу његових патената везаних за систем наизменичне струје вредели су, када се прерачунају у данашњи новац, стотине милиона долара.

По неким проценама, били су толико вредни да је Тесла без проблема требало да постане први светски милијардер и најбогатија особа на планети, наводи се у чланку на сајту CelebrityNetWorth, базираном у Лос Анђелесу.

Ништа од тога се није десило.

Нажалост, не само да је Тесла током живота потрошио целокупно своје лично богатство улажући у мање успешне пројекте, већ се српски научник одрекао права на своје најуносније патенте, а самим тим и могућности да постане милијардер.

Тесла је са 28 година имигрирао у Америку из Париза, а кад је стигао код себе је имао књигу песама, писмо препоруке и тачно четири цента. Писмо је било намењено једном од најпознатијих тадашњих америчких биснисмена и проналазача, Томасу Едисону.

Иако су њих двојица неко време сарађивали, њихово партнерство је врло брзо прекинуто. Током следеће деценије, њихово ривалство покренуло је електричну револуцију која је драстично променила животе сваког човека на планети.

Рат струја

Када се Тесла доселио у Америку, одмах се запослио у „Едисон џенерал електрику“. Радио је за месечну плату од 18 долара (данашњих 440 долара). Едисон је понудио 50.000 долара бонуса ономе ко успе редизајнира и унапреди његов електрични мотор са системом једносмерне струје.

Тесла је задатак испунио за непуна два месеца, али је Едисон одбио да му плати, тврдећи да је била у питању шала. „Тесла, не разумеш амерички хумор“, правдао се Едисон и понудио му повишицу од 10 долара месечно.

Српски научник је одбио понуду и исти дан дао отказ.

Пре 1880. године, ниједан дом на планети није имао струју. Едисон је 1879. године први пут демонстрирао електричне светиљке у Менло парку у Њу Џерзију. Убрзо је основао компанију, а за напајање својих светиљки користио је систем једносмерне струје, који је имао велика ограничења. Ипак, пошто у том третутку није постојала друга опција, једносмерна струја је постала стандард.

У САД, „Едисон џенерал електрик“ је зарађивао велике суме новца за градњу електромотора и генератора једносмерне струје широм земље. Како је Америка постајала све зависнија од струје тако је Едисон стицао све веће богатство од ауторских хонорара.

У априлу 1887. године „Тесла електрик компани“ је основана, а у наредних неколико месеци Тесла је направио и патентирао оно што ће постати његов најзначајнији изум – електромотор са перманентним магнетима за наизменичну струју.

Нови мотор се врло брзо показао као много супериорнији у односу на мотор за једносмерну струју. Трофазни индукциони мотор за наизменичну струју се показао далеко ефикаснијим у пребацивању електричне у механичку енергију.

Не само да је био у стању да произведе много већу волтажу, већ је систем наизменичне струје омогућавао да се електрична енергија пребацује преко великих даљина са минималним губицима, и све то по цени 1.000 пута јефтинијој од тада стандардног једносмерног система напајања.

Још једна велика мана сваког извора напајања једносмерном струјом јесте што је енергијом могао да снабдева тек 10 до 15 домова, који нису смели да буду удаљени више од три километра. Са друге стране, један Теслин извор напајања могао је да наизменичну струју пребацује хиљадама километара и пружи електричну енергију хиљадама домова одједном.
Тесла почиње да зарађује

Након што се прочуло за супериорније могућности система наизменичне струје, Теслу је контактирао Џорџ Вестингхаус и понудио му великодушан уговор да лиценцира његове патенте за 60.000 долара (1,4 милиона данас) плус додатних 150 акција у компанији и 2,5 долара по произведеној коњској снази његових електромотора.

Тесла је такође добијао 2.000 долара месечне плате да ради за Вестингхауса, што би у данашњем новцу износило 48.000 долара.

Ипак, права зарада српског научника долазила је од ауторских права на патенте, а што је наизменична струја постајала популарнија Вестингхаус је Тесли исплаћивао стотине хиљада долара на основу тих права.

До 1890. године, Тесла је постао милионер (25 милиона данас). Иако се рат струја повољно завршио по Вестингхауса, Едисон је тај сукоб могао да издржи због финансијске подршке једног од најбогатијих људи САД – Џ. П. Моргана.

После скоро 20 година борбе, 1907. године, Вестингаус је дуговао више од 10 милиона долара и налазио се на рубу банкрота.

Одрицање од богатства

Из очаја Вестингхаус је замолио Теслу да се привремено одрекне хонорара од ауторских права како би омогућио компанији да издржи тежак период. Вестингхаус је такође објаснио да, уколико би компанија пропала, Тесли би тешко били исплаћени заостали хонорари.

А онда је Тесла урадио оно што нико није очекивао. Поцепао је оригиналне уговоре. Тесла је био изузетно захвалан Вестингхаусу што је он веровао и уложио у њега када нико то није желео. Цепајући уговор и одричући се својих права на хонораре, Тесла је једним потезом спасао Вестингаусову компанију. Заузврат, српском научнику је исплаћено 216.000 долара (отприлике 5,4 милиона данас).

Тесла је био бриљантни научник и проналазач, али је био очајан капиталиста. Када је 1907. године поцепао свој уговор, банкари процењују да је вредност његових патената била 12 милиона долара (300 милиона данас када се урачуна инфлација), наводи Celebritynetworth.

Можда би паметнији потез био да је Тесла понудио петогодишње одрицање од хонорара како би омогућио Вестингхаусу да стане на ноге и уништи Едисона. У наредних десет година систем наизменичне струје је потпуно потукао једносмерну струју и постао стандард широм света.

Да је српски геније сачувао права, чак и по скромним проценама би постао најбогатији човек на свету и први милијардер у историји. Да није поцепао тај уговор, данас би наследници његових права, од хонорара и даље зарађивали милијарде долара.

И поред својих лоших пословних потеза, Теслино завештање живи кроз неке од најсјанијих иноватора савременог доба.

Оснивачи „Гугла“ Лери Пејџ и Сергеј Брин више пута су рекли да су огромни поштоваоци Тесле и његових достигнућа. Примера ради, Пејџ је постао инжењер након што га је читање Теслина биографије инспирисало.

Када је милијардер Елон Муск, један од оснивача „Пејпала“, основао своју компанију за производњу аутомобила на електрични погон име јој је дао по српском научнику.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *