Београд – Реконструисани Музеј Српске православне цркве који се налази у згради Патријаршије, готово да је потпуно спреман да прими прве посетиоце. Стална поставка је у витринама, а званично отварање десиће се највероватније током наредног месеца. Београдска публика ће први пут видети и неке вредне предмете из наших манастира. Биће изложени кивот краља Стефана Дечанског из манастира Дечани из 1343. године и икона чувеног монаха сликара из 16. века Лонгина, која се, такође, чува у овом манастиру.
Из музејске ризнице премијерно ће бити приказано доста експоната, а најдрагоценији је печат за који се претпоставља да је припадао кнезу Лазару. Међу експонатима из сталне поставке, који до сада нису били изложени су и катапетазма (уметнички вез) монахиње Агније, повеља Вука Бранковића манастиру Хиландару, слика „Свети Ђорђе“ Уроша Предића, оковано јаје – поклон Милоша Обреновића манастиру Крушедол, повеља влашког војводе Дуке манастиру Милешеви, препис Раваничке повеље кнеза Лазара, затим цара Јосифа Првог, путири, богослужбени крстови, чаше тамјанице, жезла…
„Ово је први пут да је простор, у коме је од 1954. смештен Музеј, реконструисан и потпуно прилагођен музејској намени“, истиче Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ.
„Створени су добри услови да покажемо најбоље из наше колекције, а, први пут, имамо могућност и да привремено изложимо драгоцености из неких манастирских ризница. Тако ће неколико месеци пред публиком бити кивот Стефана Дечанског, који је био и на великој изложби ‘Византија: вера и моћ’ у Музеју Метрополитен.“
Као предмет од посебног значаја из нове сталне поставке Радовановић издваја фигуру „Глава дечака“, коју је некадашњи управник Музеја СПЦ Радослав Грујић пронашао током ископавања у манастиру Светих архангела код Призрена.
„Већина предмета које је тада Грујић ископао смештена је у некадашњем Музеју јужне Србије у Скопљу. Нажалост, не знамо у каквом су стању, нити шта се тамо налази. Једини експонат који је са тих ископавања донео јесте ова мала глава дечака“, каже наш саговорник.
За разлику од старе поставке, која није дирана од 1954. године и деловала је мало сабијено, поставка у новим витринама изгледа јасно и прегледно. Подељена је на неколико тематских целина, па посетиоци могу да виде како изгледа простор у коме свештеници обављају службу или како је епископ обучен.
„Искористили смо историјско-уметничке предмете да бисмо публици представили како изгледа црквени живот, па и они делови који су за њих у свакодневним приликама невидљиви“, објашњава Радовановић.
Збирка Музеја СПЦ садржи највреднију колекцију рукописних књига, затим старе штампане књиге, текстил, врло значајне богослужбене и црквене предмете, иконе, слике… Музеј има више од 700 руком писаних књига, а у новој поставци изложено је 15. Једна од њих је јеванђеље из 13. века из манастира Дечани, које је и најстарији рукопис у власништву Музеја СПЦ.
„Одабрали смо оне рукописе за које смо мислили да су међу вреднијима, али свакако да и оно што је остало у депоима није мање важно. Када смо правили сталну поставку, морали смо да се прилагодимо простору којим располажемо, а који није довољан да покажемо све што имамо. Зато смо и одабрали витрине које нису прилагођене одређеним експонатима, већ предмети могу да се мењају. То нам дозвољава да повремено освежавамо поставку новим материјалом. На тај начин ће се публика постепено упознати са оним што имамо.“
Музеј ће се ускоро највероватније проширити у још неколико просторија у Патријаршији. У једној од њих биће изложени портрети црквених великодостојника, који су такође вредан део музејске колекције. Постоји и идеја да се за музеј уреди простор у лагумима испод Зиндан капије на Калемегдану. Та идеја потекла је из ЈП „Београдске тврђава“, које управља овим простором.
„И ми смо сматрали да би било лепо да се то догоди, али – они су домаћини. Недавно су показали интересовање да заједнички организујемо изложбу поводом обележавања 17 векова од проглашења Миланског едикта и поменули да би тај простор могао да се уреди и тако створи могућност да изложимо многе предмете. Не само оне који би били у вези са јубилејом, већ и експонате који за српски народ и српску цркву имају шире значење. Нисам сигуран шта ће бити од тога, јер простор захтева озбиљну адаптацију за коју је потребно много новца. Ми смо се сагласили, а на потезу су Министарство културе и Скупштина Београда који треба да кажу да ли су заинтересовани да финансијски помогну у овој реконструкцији.“
У наредном периоду приоритет ће бити дигитализација целог музеја. Сви предмети ће бити фотографисани, каталошки обрађени и смештени у централну базу података, која ће бити доступна не само запосленима у Музеју, већ и другим истраживачима.
„Успели смо да уштедимо нешто новца од реконструкције и купили смо савремену компјутерску опрему, планирамо да ускоро започнемо дигитализацију комплетне грађе“, каже Радовановић.
„Такође, планирамо да урадимо интернет сајт Музеја СПЦ, како би се шира јавност упознала са нашим радним временом и нашом збирком. Један од планова је и да урадимо комплетан попис културно-уметничког блага у нашим црквама и манастирима…“
Сарадња са Лувром
Пре извесног времена, Музеј СПЦ посетио је Анри Лоирет, директор Лувра, са званичном делегацијом. Изразили су заинтересованост за сарадњу, јер је у плану отварање византијског блока у Лувру.
„Директор Лувра је био заинтересован за размену експоната, за повремене изложбе“, каже Владимир Радовановић.
„Они имају доста предмета из византијског периода, који нису изложени, а хтели би да их прикажу. Нису долазили само код нас, већ и у друге балканске земље. Упознају се са материјалом да би видели шта би од тога они могли да представе, а у Београду су били посебно заинтересовани за предмете који су били изложени у Метрополитену. Ми, међутим, сматрамо да предмети нулте категорије, каква је плаштаница краља Милутина, не треба да се износе из Музеја. Ако би они нама познајмили Мона Лизу и ми бисмо озбиљније размислили о томе да им посудимо оно што за наш народ представља непроцењиву вредност. Шалу на страну, надамо се да ћемо обезбедити средства да се ураде копије са којима бисмо ишли у размену. И, што је најважније, сарадња са Лувром мора бити двострана.“
Уређени депо
Реконструкција Музеја СПЦ је почела од обнове депоа, који није био у најбољем стању. Данас је тај простор урађен по најбољим музејским стандардима, а сви предмети су упаковани у одговарајуће кутије и потпуно безбедни. Средства за обнову комплетног простора обезбедила су наша министарства културе и вера.
Наслеђе
„Став патријарха Иринеја и Синода јесте да се посвети већа пажња очувању културно-уметничких предмета који су у власништву СПЦ“, каже наш саговорник.
„Они сматрају да је задатак Цркве поред сталног стварања уметничких предмета, такође и заштита оних које смо добили у наслеђе. Сигурно да је управо то један од главних разлога да се започне реконструкција Музеја, а вероватно ће се тако наставити у другим сакралним објектима. Црква сматра да никад није на одмет да има своје заводе који би се бавили заштитом културних добара СПЦ.“
