Пише: Марио Миловановић
Стално се у друштву помињу разне кризе. Најгора и најомраженија је она финансијска, али ту постоје и енергетска, телекомуникациона, саобраћајна и разне друге кризе и кризне ситуације. Како и зашто настају кризе? Ко их изазива и да ли су изазване намерно или услед неког системског недостатка?
Постоје и оне кризе које су изазване намерно али су много чешће оне које настају услед такорећи системског недостатка. Шта је у питању размотрићу мало на принципу интернета. Сви мисле да провајдер интернет услуга ако је десеторици корисника продао проток по 1 мб/с има закупљен проток од 10 мб/с да би могао да задовољи све потрошаче. Али таква ситуација се не дешава. Провајдер који је продао 10 мб/с највероватније има закупљено само 4 мб/с. Па како то онда функционише. Полази се од тога да неће сви корисници истовремено користити интернет и да неће сви истовремено трошити комплетан капацитет који су закупили код провајдера. И то углавном функционише. Тим принципом и сам потрошач има несто јефтинију услугу али је у принципу у питању много већа зарада провајдера. Шта се дешава ако услов да нису сви на интернету у исто време није испуњен и да су сви почели да троше оно што су закупили? У том случају систем престаје да функционише. Јављају се застоји. Интернет ради споро или не ради уопште. Код играча јавља се лаг тј. кашњење у комуникацији, код оних који скидају програме трансфер је спор или никакав, youtube се кочи и сецка итд. То су ситуације када се ломе тастатуре и ударају монитори. Све ово значи да интернет криза тј кризна ситуација, пошто траје доста краће од нпр. финансијске кризе, настаје због тога што нам је неко продао нешто што нема, или нема довољно. На истом принципу функционишу и друге кризе.
Финансијска криза која је једна од најомраженијих настаје на слицном принципу. Све почиње од тога како настаје и одакле долази новац. Држава га штампа. То је делимично тачно али не у потпуности. Више од 90% новца у оптицају је новац који су створиле банке тј. кредитни новац. Како банке стварају новац? Лако. Већина је чула за израз делимичне резерве али ретко ко зна шта то знаци. То значи да банка не мора имати сав новац који даје као кредит. Мора имати део тог новца и тај однос који мора имати и оног што може дати је углавном 1:10. Шта то значи? То значи да кад банка да кредит од 10 динара она практично створи 9 динара из ничега. Нема их. Не постоје. Опет се и у тој ситуацији полази од рачунице да неће сви доћи у банку за свој новац у исто време. Како то изазива кризе? Кризе изазива камата на тај новац који је банка створила.
Ако узмемо у обзир да је банци законски дозвољено и да она легално може створити паре које нам даје онда је то у реду. Банка је створила 10 динара и дала нам је. Ми треба са каматом да вратимо нпр. 11 динара. Ту разлику од једног динара банка није створила. Ми законски не можемо створити тај динар јер би то било фалсификовање. Како онда вратити нешто што не постоји? У сваком случају не можемо вратити одмах али током времена може се вратити. Кад банка изда још један кредит од 10 динара она је створила и тај један динар који ми требамо вратити. Али се ту нашао још један динар који не постоји а који треба вратити банци. Сада имамо 20 динара створених и 22 које треба вратити. Да би опет то било могуце вратити банка даје још 10 динара кредита и створила та два динара мањка али опет није створила још један динар камате. Сад у оптицају имамо 30 динара који су створени и 33 које треба вратити. И тако у недоглед. Такав систем функционише све док се узимају кредити. Долазимо до закључка да се кредитна маса мора стално повећавати да би кредити могли да се враћају. То су назвали привредни раст или раст бруто националног прихода. Да би се овакав систем одржао потребан је стални привредни раст који ће покривати камате. Који привредни раст је довољан зависи од каматних стопа. Углавном је то неких 3%. Замислите један воз који полази сада из станице и мора константно да убрзава 3% или це вагони претеци локомотиву и избацити воз из шина. Колико тај воз мозе дуго ићи пре него што достигне максималну брзину. Вечно сигурно не може па неће моци ни овакав финансијски систем. Некад мора да пукне.
Кад нема привредног раста не могу се враћати кредити и банке почињу да пуцају. Пошто банкари углавном контролишу власт, а таква је ситуација и са овом нашом владом, у тим ситуацијама државе се задужују да би се спасиле банке и одржао новчани систем. То се онда назива штедњом и паре од социјалног, здравственог, пензионог и школства одлази банкама. Наш новац од пореза који би требао да унапреди државу иде да спашава банке и финансијски систем од кога користи имају углавном само они који га контролишу.
Да упоредимо ово са кризом тридесетих година. Задњих 8 година 21. века Америка је задужена за неких 8 трилиона долара тј 8 хиљада билиона (наших милијарди). Амерички дуг је дуплиран само да би се спасио монетарни систем. Исто то је урадио и Рузвелт 1933. Узео је кредите од банака. Али то је краткотрајно ресење. Раст новчане масе тачније кредитне масе на тај начин није довољан. Потребан је генерални ресет који почиње глобалним ратом.
