Мишљења

Драгомир Анђелковић: Лажима против Олимпијаде

andjelkovic

Нека дешавања у вези са предстојећим зимским олимпијским играма – које ће у фебруару 2014. бити одржане у руском граду Сочију – помало подсећајуна епоху „Хладнограта“.

Тада су чак и олимпијске игре одржаване са друге стране „гвоздене завесе“, са обе идеолошкисупротстављене стране, коришћене ради омаловажавања блоковских опонената. Сада се, од разних унутрашњих и регионалних противника политике Москве, уз свесрдну асистенцију извесних западних центара моћи– те уз модификације у духу времена – понавља стара прича. Очито, циљ је да се спречи да, како се очекује монументално организована Олимпијада, послужи развоју позитивног имиџа Русије у глобалним размерама, односно да му се на фону ње нанесе што већа штета!

Ради тога, у спрези са својим евроатлантским менторима, на Кремљ су се систематски окомили руски геј лобисти. Они – само зато што Руска федерација не пристаје на хомосексуалну пропаганду, иако ни на који начин не угрожавају права постојећих хомосексуалаца да то буду – траже од главних спонзора Олимпијских игара у Сочију да изврше притисак на руске власти и осуде њену политику заштите традиционалних вредности. Наравно, не очекују да због става компанија попут „Кока-коле“ или „Мекдоналдса“ Русија крене путем подстицања хомосексуализације друштва, али користе сваку прилику да јој пропагандно и материјално нанесу штету. А у том смеру се још и много озбиљније ради у вези са тзв. „черкеским питањем“.

Та пропаганда прича кренуло је из Грузије. У 2010. њен парламент усвојио је резолуцију о признању наводног геноцида над Черкезима, који је, како се тврди, извршила царска Русија у последњој етапи кавкаских ратова (који су трајали од 1760. до 1864. године), током којих је ставила под контролу простор Северног Кавказа. То је била кулминација грузијског (и америчког) оптуживања Русије за прогон и погром Черкеза, а чији важан део је представљао низ конференција и других манифестација на ту тему, одржаних у Грузији после 2008. године.

Акценат је стављан на хушкање северно-кавкаске дијаспоре у Турској и другим земљама, да поведе кампању наметања „геноцидне кривице“ Руској федерацији. Грузија, односно њени западни покровитељи, тако су желели да постигну двоструки ефеката: 1) да унесу семе раздора између Москве и народа Северног Кавказа, односно да злоупотребом историје испровоцирају нове тензије у том руском региону; 2) да пред одржавање Олимпијаде компромитују Русију јер, наводно, њу организује на земљи која је посута скелетима уништеног аутохтоног становништва (о томе нико није говорио када су се одвијале олимпијаде у америчким државама Калифорнија или Нјујорк, где је некада стварно спроведен геноцид над Индијанцима).

Суочена са таквим лажима и могућом штетом која из њих произлази, Москва је почела да делује енергично. Схватила је опасност и повукла контрамере како би светској јавности предочила истину (да, на пример, није било никаквог геноцида на Черкезима, већ се део њих иселио у Турску да не би живели под влашћу православног цара). У томе је постигла значајне успехе и прилично је амортизовала ударе на своје интересе. А како је то, промишљеним и неагресивним потезима постигла, види се и на основу свеобухватне делатности Међународног абхаско-адигејског омладинског савеза (Адигејци су иначе највећа заједница из тзв. „черкеске групе народа“).

Његова сврха је, између осталог, да у сарадњи са сродним организацијама севернокавкаске дијаспоре, у иностранству убедљиво парира лажима. Ваљда представници народа, који су наводно били жртве, најбоље знају шта се уистину десило? Зар има смисла да их неко са стране убеђује да су жртве геноцида? Такви аргументи најбоље одзвањају у свету! А на основу поменутог севернокавкаског и руског искуства и ми много тога можемо да научимо. Док се малициозно шире лажи о статусу неких наших мањина, зар не би било прагматично да се у иностранству чује, примера ради, глас Влаха или Буњеваца?

Извор: Новине Новосадске

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *