Мишљења

Бранко Радун: Када почиње Трећи светски рат?

Radun

Некоме се може ово питање чинити претераним, али ако се посматра глобална сцена све са великом кризом у коју тону и ЕУ и САД, али и сукоби и ратови широм планете а пре свега „арапско пролеће“ оно онда то и не изгледа толико невероватно.

Чини се да данас као и у предвечерје Другог светског рата имамо сличне феномене – тешка и дуга светска криза, убрзано наоружавање великих нација, слом међународног права и међународних институција, сукобе који као да припремају кулисе за велики обрачун који следи. Поред свих гласова о миру и о разумном решавању проблема свет некако неумитно иде у другом правцу – ка великом сукобу за преостале геополитичке и енергетске ресурсе и комуникације. Велика економска криза се продубљује и очекује се њен други много тежи удар. Недавно смо дознали да је незапосленост у Еврозони за септембар месец достигла свеопшти врхунац од преко 12 %. Почетком прошле године је била око два процента нижа. Према томе тешко да су истините медијске приче како се Еврозона опоравља. Делови ЕУ попут Шпаније (26%) и Грчке (27%) имају већу стопу незапослености него САД током велике депресије 30-тих година прошлог века. При том та незапосленост расте из месеца у месец и нема назнака да ће се зауставити. Незапосленост младих е преко 24 посто у Еврозони, у Француској 26 посто а у Италији преко 40 посто, а у Шпанији 56 и Грчкој рекордних 57 посто. Ни Американци не стоје много боље, али их «вади» за сада штампање долара и велика војна моћ. Но у самој Америци се ствара Трећи свет гетоа и сиромаштва. Тако је први пут бројка оних који добијају социјалну помоћ државе већа од броја запослених. Према аналитичару Мајклу Снајдеру тај тренд раста сиромашних и социјално угрожених ће се наставити преко другог таласа велике кризе који води ка великом економском колапсу. Цифре које он износи у ексту «Сиромаштво у Америци је у стању апсолутне експлозије» (извор www.vidovdan.org) су застрашујуће. Преко 1.2 милиона деце која иду у школу су бескућници, за преко 150 милиона Американаца се сматра да су сиромашни. Око половина популације на овај или онај начин добија социјалну помоћ или подршку од стране владе. Према истраживању Галупа петина Американаца није имало довољно новца за храну што је било незамисливо у тој земљи пре пар деценија када је евентуално 5 посто примало маркице за храну. Више од 37 милиона грађана САД се опслужује у „народним кухињама“ и „народним шпајзима“. Неки аналитичари, којих наравно нема у мејнстрим медијима, најављују социјалне немире и побуне широм земље које могу прерасти и у грађански рат гладних против оних који су добро ситуирани. Да се то не би десило америчка елита планира и већ спроводи познату стратегију извоза социјалног незадовољства преко спољнополитичких сукоба. Рат најбоље скреће пажњу сиромашних са своје беде, он је и прилика да се део незадовољника упути далеко од земље где би били „корисни“, а на крају али не и најмање важно, он је шанса да се корпорације и лидери дочепају ресурса и контроле над просторима од геополитичког и економског значаја. Тако можемо и схватити позадину ратних труба које се чују из САД, а који за разлику од ЕУ имају „излазну стратегију из кризе“ преко великог рата. Уосталом то им је барем једном пред Други светски рат и успело. Тако би могли да тумачимо прилично јасне и отворене изјаве америчких званичника, стратега, аналитичара и медија у којима се јасно таргетира, после Сирије, Иран као кључна тачка вашингтонске стратегије овладавањем Блиским Истоком и пенетрација у просторе Средње Азија. Тако је и пре десетак година Весли Кларк изјавио у ужем кругу људи, али је то некако испливало у јавност, да је војска добила задатак да сружи седам режима у Африци и Азији и да је последњи степеник Иран круна те кампање. То ће сигурно бити значајан геополитички изазов за Москву и Пекинг који наравно не могу бити ни посматрачи код Сирије а камоли код Ирана чији би пад или унутрашњих хаос променио однос снага на терену. Да ли је могуће тачно одговорити на питање из текста? Вероватно нико тачно одговор и не зна. Али он није толико ни битан колико чињеница да се иде ка том циљу – новом великом рату чији исход нико не зна поуздано и после кога ништа неће бити исто. Шта да ради мала и сиромашна Србија у предвечерје великог рата? Да покуша да избегне да се нађе на попришту великих јер где се слонови бију ту трава страда. Да би се то успело потребно је пре свега да српска елита, као што није, буде свесна великих промена у свету и њихових последица на Балкан и Србију.

Извор: Новине новосадске

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *