Природне љепоте Националног парка Сутјеска никога не остављају равнодушним. Прашума Перућица, чисте ријеке и језера те прелијепе падине Зеленгоре, Маглића или Волујака само су нека од мјеста које вриједи посјетити.
Национални парк Сутјеска је највећи и најстарији национални парк у БиХ. Смјештен је у југоисточном дијелу БиХ, тик уз границу са Црном Гором, а простире се на око 17.350 хектара претежно брдовитог терена. Обухвата подручје Перућице, једне од ријетких европских прашума те дијелове планина Вучево, Зеленгора, Волујак и Маглић, пише Дојче Веле.
„Парк је добио име по ријеци Сутјесци, кичми овог најразноврснијег комплекса екосистема у БиХ“, каже за Дојче веле планински водич Ђорђе Вуковић. „Ријека Сутјеска долази из правца Волујака и Маглића са неких 1.800 метара надморске висине и управо овдје у средњем току је богата кисеоником, а тиме и салмонидима, поточном пастрмком и осталим пратећим врстама из Националног парка Сутјеска“, каже Вуковић.
Национални парк Сутјеска одликује се изузетном љепотом разноликих пејзажа, од високих планинских масива, шумских комплекса до питомих долина каква је и Долина хероја са познатим спомеником партизанским борцима из Другог свјетског рата. „Ево нас на мјесту пробоја овдје у Долини хероја, у долини Сутјеске. Налазимо се на платоу централног споменика Битке на Сутјесци. Управо овдје се одвила операција Шварц или Битка на Сутјесци, прекретница Другог свјетског рата на нашим просторима“, каже Вуковић.
Некада је у националном парку Сутјеска било пуно више туриста. У послијератној БиХ се тек на обиљежавањима годишњица славне битке у Долини хероја окупи већи број људи. Невенка Билић једна је од ријетких које смо затекли код споменика. „На пропутовању смо и стали смо мало да се одморимо. Прекрасно је. Сјећам се како смо прије рата овдје долазили са школом на екскурзију“, каже Невенка.
Такве су екскурзије, како за Дојче веле каже директор Националног парка Сутјеска Зоран Чанчар, у бившој Југославији биле дио „диригованог туризма“. „Неко је долазио јер је волио ову издашну природу, а доста је било и тог диригованог туризма, односно оних који су морали доћи. Претежно се то односило на екскурзије младих“, каже Чанчар.
Чанчар истиче да развојни потенцијали Националног парка нису занемариви и да би и локална заједница могла имати много више користи од развоја туризма на овом подручју. Власт је, каже Чанчар, доста помогла при обнови одређених објеката иако још треба радити на обнови и усавршавању инфраструктуре. „Некада је у Националном парку било око 900.000 посјетитеља годишње. Сада је то далеко мање, али са тенденцијом пораста из године у годину“, каже Чанчар.
Водич Ђорђе Вуковић каже да има и доста страних туриста који током љета посјећују Национални парк. Већина њих жели да прође кроз Перућицу, али пролазак кроз највећу европску прашуму дозвољен је само уз присуство искусних водича. „Перућица је симбол Националног парка Сутјеска и ту не би требало да буде дјеловања човјека како би тај биодиверзитет и екосистем остао у свом првобитном природном облику. Перућица је нешто посебно и због геолошког склопа, геоморфологије и водопада Скакавца, правог бисера Перућице и Националног парка Сутјеска“, каже Вуковић.
