Књига сагледава историјски, друштвено политички и културолошки аспект настанка Југославије, њено једновјековно трајање и на крају распад. Ауторка према мишљењу историчара и социолога у Београду објективно сагледава све историјске и друге релевантнечињенице које дају цјеловиту слику ове бивше земље на Балкану, за коју каже да према свим параметрима припада „европском континенту“ и европској цивилизацији.
Издавачка кућа Клио из Београда у оквиру библиотеке Полис, објавила је књигу „Историја Југославије у 20 вијеку“, њемачке историчарке хрватског поријекла Мари Жанин Чалић која у у Нјемачкој ужива велики углед.
У овој студији ауторка настоји да разбије предрасуде и да укаже на чињеницу да је Балкан, без обзира на своје бројне специфичности неодвојив од европских временских токова.
Књига је дио једне шире њемачке колекције Европска историја у 20. вијеку.
Књига тематизује југословенску историју из перспективе великих друштвених, економских и интелектуалних промјена које су на прагу 21. вијека захватиле цијелу Европу и обиљежиле прелазак у модерно индустријско и масовно друштво.
„Ниједна европска земља није била толико живописна, разнолика и компликована као што је то била Југославија. Због своје турбулентне историје , она важи за оваплоћење балканске конфузије и међусобне сукобљености, заосталог, одбојног и другачијег на нашем тобож тако цивилизованом континенту“ написала је у уводу књиге Мари Жанин Чалић.
Рецензент, историчар Вељко Станић каже да је овђе ријеч о научној синтези
“Али не синтези која је схваћена као сума неприкосновеног знања, већ као један поглед са стране и једно ново учење за коју је важна изузетна обавјештрност и један озбиљан интелектуални напор да се тако једна крупна тема, и захтјевна цјелина представи и на научно утемељен и кохерентан, прегледан и занимљив начин.
Социолог Јово Бакић истиче да је “Историја Југославије” изузетно политички поштено написана и да је јединствена у Нјмечкој, јер нема ниједне књиге која са симпатијама говори о Југославији и њеним народима.
“Изузетна ерудиција ауторке, коришћење неколико свјетских језика, неселективно бирање извора. Она је заиста гледала да изворе и са српске и са хрватске стране и из различитих европских земаља прикупи и да онда да своје закључке на основу брижљивог истраживања тих извора.
Али оно што је најважније јесте чињеница да гђе год да кренете да испитујете ауторкину непристрасност, она увијек добије највећу оцјену“.
Књига „Истотије Југославије у 20. вијеку“ дистанцира се од популарних тумачења југословенског проблема, избјегава и критикује замке оријенталистичих читања историје Балкана, полемишући с аставовима о наводној етномодерности балканских народа.
Она такође чини мудар отклон од детерминистичких објашњења и повлачења далекосежних вертикала, неријетко присутних у историографији о модерној Србији и Југославији. „Ништа није било неповратно, ништа неизбјежно“, закључује ауторка књигу и шаље отворен позив за нова читања и дијалог српске са другим европским историографијама.
„На тај начин добили смо можда и најбољи преглед историје Југославије у контексту опште историје из перспективе једне велике свјетске историјографије, као што је њемачка.
Ова књига у том смислу представља веома корисну допуну постојећој домаћој историографији, јер доноси управо оно што недостаје, тј. ширу перспективу и крупни план“, оцјенила је у поговору за књигу историчарка Ранка Гашић, која је заједно са Владимиром Бабићем превале ову књигу.
