Веселин Бугарин који је због можданог удара већ пет година прикован за кућу, са супругом и дјецом једва преживљава, од недавно остали и без социјалне помоћи
Када је прије пет година добио тежак мождани удар, а потом и учестале нападе епилепсије, Бјелопољац Веселин Бугарин (37) није ни слутио какве ће га све муке и невоље снаћи. Веселин и супруга Сања су изродили петоро дјеце, који сада имају од 7 до 14 година. Иако школска година само што није почела, они немају од чега да им купе ташне, прибор, свеске оловке. О гардероби и не помишљају. И још горе од тога, Бугарини немају зашта ни хљеб да накупују дјеци.
„До прије пет година био сам здрав. Као и сви људи трчао сам даноноћно радећи и борио се за своју породицу да преживимо. Међутим, од када сам доживио мождани удар, потпуно сам непокретан. Лијева рука и нога као да су ми одсјечене“, испричао је Веселин, којем је удар оставио тешке посљедице и на говор.
Он је објаснио да од када су га прије седам мјесеци унијели у стан, скоро да не гледа бијела дана, осим два пута када су га однијели код љекара и да посјети старе родитеље.
Најтеже му пада, казао је, када тако немоћан гледа дјецу, коју не може ни да прехрани.
„Враћам кредит за прошлу годину за купљена дрва, тако да примам само 30 еура инвалидске пензије“, рекао је он.
Лијек „зилф“, који му је неоходна терапија, кошта 33 еура, и није га купио двије године. Уз инвалидску пензију Веселин прима још 63 еура туђе његе. Иако је апсолутно непокретан ни послије осам пријављивања конзилијуму ортопеда у Подгорици, Веселин није добио инвалидска колица на моторни погон, већ само обична.
„А у обична, пошто ми ради само једна рука, могу само да возим у круг, док не пресвиснем’“, казао је огорчено Веселин.
Донедавно је његова супруга примала социјалну помоћ 60 еура и 57 еура дјечијег додатка. Међутим, од прије мјесец дана и то им је укинуто, а да их нико из Центра за социјални рад није обавијестио.
Кад сам отишла у Центар саопштили су ми да је социјала укинута, и да је таква одлука прослијеђена из Подгорице, а кад сам питала зашто ми није уручено рјешење на основу којег би могла да се жалим, казали су ми да су били одмори, па ми зато нијесу откуцали рјешење“, казала је Сања.
Недавно су јој, додала је, у Центру казали да једино што сада може, је да прима 20 еура социјале.
Веселин се питао која су његова права.
„Куд ме је снашла оваква несрећа треба још рођену дјецу да гледам како се муче“, испричао је очајни човјек.
Тешко су нам пале и његове ријечи када смо се опраштали од Бугарина: „ А не бих ја тражио ништа да могу, и стид ме је, али не могу да гледам дјецу како се муче због мене“ казао је Веселин.
Сви који би моги и желе да помогну породицу Бугарин могу то учинити уплатом било којег износа новца породици Бугарин. Контакт телефон је 069 807 400, а број жиро-рачуна је ЦКБ 510170197528001432.
Дио књига добили, за остало се нема
Четворо дјеце Бугарина су добили коришћене књиге од Центра за социјални рад. Међутим, за сада немају за дијете које иде у трећи разред и уџбенике енглеског за све петоро.
„Кад помислимо на понедјељак и 1. септембар, живот нам се смучи“, казала је Сања.
Њена сестра Ната Бугарин, која им је дошла у посјету, испричала је да познаје најмање пет – шест људи који примају социјалу, а имају камионе, возе скупе аутомобиле, раде, имају двоспратне и троспратне куће.
„А овакав невољник какав је Веселин, куд је онеспособљен треба да гледа породицу како се уништава“, казала је Ната.
