Вијести, Свијет

Скандинавци најмање користе антибиотике у производњи хране

У Европској унији шведски сточари најмање користе антибиотике у производњи хране, а кипарски највише, проистиче из истраживања Европске агенције за лекове (ЕМА). Процене засноване на продаји антибиотика у 25 европских земаља по јединици тежине живе ваге и закланих животиња, показују да се антибиотици најмање користе у сточарству у Норвешкој и Исланду, као и да се више користе на југу ЕУ а мање на северу. Норвешки стручњаци оцењују да постоји директна веза између употребе лекова код животиња и развијања отпорности бактерија на лекове код људи, као и да у ЕУ индустријализована пољопривреда и већи прекогранични промет повећавају ризик за јавно здравље.

krava

При израчунавању јединице у обзир су узимани подаци о годишњој количини продатих антибиотика намењених животињама у некој земљи у односу на процењену тежину приликом третмана стоке и тежину заклане стоке у тој години. Јединица представља килограм меса живе ваге и закланих животиња.

У Шведској је у просеку 2011. продато 13,6 милиграма по јединици меса, што је 11% мање него у 2010. години, па је ова земља на врху листе са најмањом количином лекова за стоку. Следе Финска са 24 милиграма по јединици, Летонија са 35 милиграма и Литванија са 42 милиграма.

Са 408 милиграма антибиотика по килограму на дну листе је Кипар. У Италији је тај просек био 370 мг по килограму, у Шпанији 249 а у Немачкој 211 милиграма.

У свим земљама обухваћеним истраживањем забележено је смањење употребе антибиотика осим у Шпанији где је њихова употреба порасла за 3,5% у односу на 2010. годину.

Највеће смањење забележено је у Мађарској (-28%) у којој је у 2011. продато 192 милиграма антибиотика по килограму меса. У Британији се употреба антибиотика код стоке смањила за 25% са 68 у 2010. на 51 мг по јединици у 2011.

Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) раније је упозорила да развијање отпорности бактерија на лекове код животиња може да угрози ефикасност лечења заразних болести код људи.

Петер Елстром  из норвешког Института за јавно здравље рекао је за норвешки радио Нашонен  да мала употреба антибоитика у производњи хране у тој земљи представља велику предност за јавно здравље. Навео је да постоји директна веза између употребе антибиотика код животиња и развијања отпорности бактерија на лекове код људи.

Елстром је додао да је у многим чланицма ЕУ код половине бактерија, попут стафилококе ауреус, утврђена отпорност на антибиотике.

„Пољопривреда у ЕУ је све више индустријализована и већи је прекогранични промет хране и зивотиња. Норвешка пољопривредна политика доприноси смањењу ризика од развијања отпорности бактерија а мали увоз животиња и хране ограничава ширење отпорних бактерија“, рекао је Елстром.

Шеф одељења ЕФСА за здравље животиња рекао је у новембру за Еурактив да 70% заразних болести код људи потиче од животиња.

Према проценама у ЕУ, 25.000 смрти годишње директно је повезано са отпорношћу бактерија, што здравствене системе кошта око 1,5 милијарди евра, подаци су Европског центра за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ).

Пацијенти заражени отпорним бактеријама морају да се лече у изолацији у болници што намеће додатне трошкове од 900 милиона евра и годишње повећавају број дана хоспитализације за 2,5 милиона.

 

Извор: Еурaктив

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *