Људи у животу неке ствари мењају, али менталитет остаје непроменљив. Појаве у људском менталитету које су жигосали још Стерија и чика Јова Змај постоје и данас, само су француски и немачки језик уступили место енглеском. Ова песма Јована Јовановића Змаја није постојала ни у једној његовој збирци. Неки „чувар Југославије“ је желео да она не дође пред читаоце. Чика Јова је био „дечији песник“, и његове поруке одраслима нису смеле да „узнемиравају јавност“. Фема је свој статус „доказивала“ изразима „микофо“ и „комифо“, а данашње Феме у ту сврху користе „бекстејџ“ и „фешн вик“. Погледајте данашње натписе на фирмама наших „бизмисмена“. Ето зашто људи своје ћирилично писмо избегавају: деловало би им као – издајник у њиховом лажном представљању! Комифо!
Јова Јовановић Змај
[Нови Сад, 24. новембар 1833 —Сремска Каменица, 3. јун 1904]
Ода при погледу немачких фирми на српским дућанима усред Новог Сада
Ох, дај ми, музо, грло тако јасно-
Ох, дај ми, музо, музикални дар,
С обичним гласом не може се ласно
Опеват' овај родољубив жар.
У Новом Саду – српскоме Паризу -
Багрјаношарна зора јавља блеск;
Са фирмамента на фирме се спушта,
Ох, ту је фино, ајнциг и гротеск.
Примерним духом, без користољубља,
Из чистог триба просвешћењу свом,
Украшена је скоро свака болта,
С Улфила штапци скоро сваки дом.
Кирил и Метод, тисућлетни свеци,
Доситеј, Рајић – радују се сви;
Душе им поју песму покајања:
Овако треба, фалили смо ми!
И Клио сишла да бележи верно,
Западном духу пружајући лек,
Како је Србин мудар, жертвоносан,
Нихт ибертрибен, просвештен и мек.
Прилаже народ, позориште диже,
Талија с' спрема у свој нови храм,
Ох, како ће јој мило бити место,
Мислећи да је Беч ил' Амстердам.
Жур'те се, дакле, к'о што сте почели,
Ох, дични Срби, скин'те српски знак;
Добро би било кад би у фришкоћи
И име мог'о променити свак.
Просвета иде железом и паром,
И грдан носи за варваре бич,
Па тешко нама, ох срамоте црне,
Кад спази древно српско ић и вић.
Једно је само што се бринем љуто,
Што неће да вас појми пуки свет -
Муштерије су јогунасте птице,
Од ваших болта окренуће лет.
Туђин вам неће ни онако доћи,
А Србин – шта ћеш – не мами га шрифт;
Закован Србин у простоти својој,
Чујте га само ви гемајн ер шрихт.
„Ја сам му“ - вели - „муштерија главна,
А он мој језик презирати сме,
Бар часно име да ми српски каже,
Па ту паразит' – нећу, богме, не!“
Ал' ово нек' вас не тушира ништа,
Шта знају они шта је нобл велт.
Друкчији људи признаће вам жртве,
Награда ваша – си ист шон бештелт.
Јован Јовановић Змај
|
Примери излога српских дућана у главној улици у Нишу (јула 2010. године):
Ова песма је отргнута од заборава захваљујући Драгану Колаку,
из Народне библиотеке Стојан Трумић, из Титела.
Захвални смо му на труду који је уложио да је нађе…
А зашто је песма „избачена“ из школског система Србије, просудите сами!
Како би нам се иначе историја понављала сваких 100. година?
__________ Непознате речи Фирмамент (нем.) – небески свод Ајнциг (нем.) – јединствено Гротеск (нем.) – претерано Триб (нем) – нагон Болта (мађ.)- дућан Улфила – источноготски мисионар Нихт ибертрибен (нем.) - умерен Фришкоћа (нем) – журба Шрифт (нем.) - писмо Ви гемајн ер шприхт (нем.) – како простачки говори Тушира (франц.) - дирати, тицати се Нобл велт (франц.-нем.) - отмен свет Си ист шон бештелт (нем.) - већ је поручена
Извор: Чувари ћирилице. https://www.facebook.com/SerbianAlphabet
Први пут објављено на међумрежној адреси:
http://Ћирилица.bestfromserbia.com/Отворена-Писма/100905_52/
