Од 15 узорака узетих из једног хипермаркета за потребе научног рада, стручњаци са Хемијског факултета за половину утврдили да не испуњавају потребне стандарде.
Анализе 15 узорака меда различитих произвођача и врста, узетих у једном хипермаркету у Београду, показале су да је чак половина фалсификат, док поједини нису испуњавали ни основне параметре квалитета, изјавила је за „Политику” др Душанка Милојковић-Опсеница, професор на Хемијском факултету у чијем саставу је и тренутно најсавременија и најопремљенија лабораторија за контролу аутентичности хране у Србији.
Центар за храну је на овом факултету основан захваљујући подршци једног европског пројекта чији је крајњи циљ (уз набавку софистициране опреме и стручно усавршавање истраживача), формирање Центра изврсности за истраживање хране у региону западног Балкана. Произвођачи поврћа, бобичастог воћа, вина, меда тако ће убудуће моћи да добију сертификате о аутентичности и саставу производа, баш по угледу на најразвијеније земље ЕУ:
– Бавимо се анализом хране и до сада смо у, оквиру научноистраживачког рада највише сазнања стекли о меду – каже Милојковић-Опсеница.
Ове анализе узорака из београдског хипермаркета су такође обављене за потребе научног рада, али су опоменуле надлежне да се слика на тржишту није озбиљније променила и да се ова намирница и даље фалсификује.
Према подацима Завода за статистику, Србија има око 670.000 кошница и годишњу производњу између четири и пет хиљада тона меда. У последњих неколико година овај стратешки извозни производ стиже и на европска тржишта, па је прошле године чак постигнут и историјски рекорд у извозу од чак 2.956 тона меда. – Србија има дугу традицију производње меда, међутим производњом од 4.000 до 5.000 тона годишње искоришћена је само трећина потенцијала. Најзначајније ботаничке врсте су багремов, сунцокретов, липов и ливадски (цветни) мед. Захваљујући погодним климатским условима и разноликости биљних врста, српски пчелињи производи су високог квалитета и као такви потенцијално значајни не само за домаће већ и за европско тржиште – каже Милојковић-Опсеница и додаје да је због тога веома важна усаглашеност са европским захтевима квалитета који укључују опште и специфичне карактеристике меда битне за процену његове аутентичности. Ознаке на амбалажи треба да садрже информације о регионалном и ботаничком пореклу или чак неке специфичне критеријуме квалитета.
– Прецизно утврђивање порекла меда је од изузетне важности с обзиром да аутентичност његовог ботаничког порекла гарантује не само квалитет и економску вредност већ и многа друга својства као што су позитивни ефекти на здравље људи (смањење срчаних или малигних обољења, јачање имунитета, антиинфламаторно и антибактеријско дејство – објашњава наша саговорница.
Према подацима са Хемијског факултета, без обзира на традицију пчеларства у Србији, квалитет српског меда доскоро није систематски испитиван, нити је до прошле године иједан научни рад објављен на ту тему, за разлику од великог броја публикација из земаља широм света, укључујући и наше суседе. Тако, у великој студији објављеној 2004. године, којом је обухваћено 6.719 узорака најважнијег монофлоралног меда из 21 европске земље, нема никаквих података о квалитету српског меда. Због тога је на иницијативу Катедре за аналитичку хемију Хемијског факултета Универзитета у Београду предузета детаљна анализа хемијског састава српског меда применом модерних аналитичких метода.– Током 2009. и 2010. године, у сарадњи са Савезом пчеларских организација Србије, прикупљено је 380 узорака меда дефинисане ботаничке врсте из 13 микрорегиона Србије. На основу добијених резултата, применом различитих статистичких метода, успостављени су критеријуми аутентичности меда, како у погледу географског тако и ботаничког порекла, тј. утврђено је који су параметри значајни за разликовање појединих врста меда – објаснила је наша саговорница.
Инспекција: Нема неправилности
У овој години је обављено 13 контрола у објектима за обраду, прераду и складиштење меда и нису утврђене неусаглашености, док у 16 узорака није утврђено присуство остатака фармаколошких, хормонских и других штетних материја, изјавили су у Ветеринарској инспекцији. Према њиховим речима, контролише се и мед у малопродајним објектима, као и на сајмовима и изложбама. Неправилности, наводе, нису утврђене ни међу 167 произвођача који су контролисани на организованим сајмовима и изложбама. У првој половини ове године ветеринарска инспекција надлежна за град Београд имала је две пријаве грађана које су се односиле на продају меда лошег квалитета. Како је утврђено на основу лабораторијских извештаја, мед два произвођача није испуњавао услове квалитета прописане правилником о квалитету.
Храна има „отисак прста”
Међу савременом лабораторијском опремом Центра за храну Хемијског факултета посебно треба издвојити два масена спектрометра – Орбитрап и ИРМС – масени спектрометар за одређивање односа стабилних изотопа. Однос стабилних изотопа угљеника, водоника, кисеоника и азота је поуздани показатељ географског и биолошког порекла хране, једном речју „њен отисак прста“.
