Првобитно, Стоунхенџ је био гробље на којем су своје ближње сахрањивале елитне породице, кажу британски стручњаци након анализе остатака ископаних на локалитету.
Британски истраживачи предложили су нову теорију о поријеклу Стоунхенџа: првобитна намјена, 3.000 година прије Христа, била је за сахрањивање чланова елитних породица.
Истраживачи су навели да анализа кремираних костију 63 особе, ископаних са локације Стоунхенџа, наговјештава да су групе породица биле сахрањиване у кружном ограђеном простору – у већој, ранијој верзији Стоунхенџа, саграђеној 500 година прије споменика који је нама данас познат.
Професор Мајк Паркер Пирсон, са лондонског Универзитетског колеџа рекао је да су на локацији данашњег Стоунхенџа пронађени остаци мушкараца, жена и дјеце, и да је мјесто гдје су биле њихове кости првобитно било обиљежено великим камењем.
Пирсон је такође навео да је испитивање остатака насеља, пронађених недалеко од Стоунхенџа, показало да је око 10 година 4.000 људи из цијеле Британије учествовало у његовој изградњи.
Стоунхенџ је грађевина из неолита и бронзаног доба, у околини Аменсберија у енглеском округу Вилтширу. Од 1986. године на Унесковој је листи заштићене баштине.
Спада у мегалитне споменике, јер је грађен од огромних камених блокова. Научници се ни данас не слажу о његовој улози нити мотиву изградње, али већина познавалаца сматра да је имао улогу у паганским ритуалима тог времена.
