ЊУЈОРК – Обични људи могу задовољно трљати руке на вести о паду цене нафте на глобалном тржишту, али највећи добитници су велики потрошачи попут привреда САД, Европске уније, Кине и Јапана, док су међу губитницима извозници попут Русије, Венецуеле и Нигерије.
Цена нафте од око 60 долара је дупло мања него што је била у јуну што задаје велике бриге извозницима тог енергента. Руска валута је стрмоглаво пала од лета, док инвеститори брину да би Венецуела могла да банкротира.
Кад је реч о укупној светској привреди, да ли ће пад цена нафте штетити или користити, зависи од тога колико ће још цена падати, колико дуго ће бити ниска, али и да ли ће доћи до немира и преврата који би могли прекинути трговину или отерати инвеститоре.
Вредност обвезница државних нафтних компанија и држава у развоју су пале. Рецесија која ће вероватно погодити Русију следеће године ће отежати опоравак привреда у европским државама. С друге стране, амерички берзански индекси су на рекордно високим вредностима, чему су допринели и најмања незапосленост и највећи раст зарада од велике рецесије која је почела 2008. године.
Санкције које је Запад увео Русији због кризе у Украјини већ су утицале на рубљу, а пад цена нафте је додатно убрзао губитак вредности руске валуте.
Продаја нафте и гаса покрива скоро 70 одсто прихода од руског извоза. Руска централна банка процењује да би, ако цена нафте остане на око 60 долара, могло доћи до смањења привреде од скоро пет одсто следеће године. Чак и на 80 долара по барелу, руска привреда би и даље могла да се смањи за 0,8 одсто.
Као и у Русији, и у Венецуели економски проблеми претходе паду цене нафте, а та земља је још зависнија од нафтних прихода, пошто они покривају 95 одсто извоза. Цена обвезница Венецуеле нагло су пале претходних дана, пошто инвеститори страхују да земља неће моћи да отплаћује дуг и ући у банкрот, што би могло довести и до политичких немира.
Нигерија, која је пети светски извозник нафте, због пада цена смањила је буџет за 2015. за три милијарде долара, односно 12 одсто.
Највеће светске привреде су и највећи потрошачи нафте, па ниже цене горива могу подстаћи економију пошто ће потрошачима остајати висе новца за трошење, а компанијама за инвестирање.
Акције авиопревозника и поштанских и курирских служби су претходних месеци порасле. Ниске цене горива могле би просечном америчком домаћинству следеће године уштедети 550 долара, предвиђа министарство енергетике САД.
Потрошачи у Кини, Јапану и Европи мањи део прихода троше на енергенте, па смањење цена енергената неће као у САД имати утицај, али ће ипак дати подстицај привредама. С друге стране, у Јапану постоји специфичан проблем – пад у ценама нафте може отежати напоре да се подстакне инфлација у Јапану како би се превазишла стагнација.
Пад цена нафте вероватно ће омести и амбициозне планове за повећање производње нафте у Бразилу, Колумбији и Мексику пошто ниске цене те пројекте чине неисплативим.
Добитници и губитници од пада цена нафте
Док пад цена нафте може имати прилично велики негативни утицај на извознике као што су Русија, Венецуела или Нигерија, с другим великим извозницима ствар стоји другачије. Цена експлоатације нафте у заливским земљама је доста нижа чак и од садашње цене нафте на светском тержиту, па оне и даље могу имати профит, мада мањи него што се предвиђало.
Америчко министарство енергетике процењује да ће приход од нафте у чланицама ОПЕК-а пасти на 446 милијарди долара следеће године, што је за 36 одсто мање него од очекиваног прихода ове године.
Извор: РТВ,Бета
