Маргот Волк је скривала своју тајну од свијета, чак и од свог мужа, а онда неколико мјесеци послије свог 95. рођендана открила је истину о томе шта је радила током рата – пробала је храну за Адолфа Хитлера.
Волк је двије и по године била једна од 15 младих жена које су пробале Хитлерову храну да би провјериле да није отрована прије него што му се служила у строго обезбијеђеном командном центру „Вучја јама“. Центар се налазио у садашњој Пољској и ту је нацистички вођа проводио велики дио времена током посљедњих година Другог свјетског рата.
„Био је вегетаријанац. Никад није јео никакво месо током цијелог времена које сам ја тамо провела“, рекла је Волк и додала да је Хитлер био толико параноичан да ће га Британци отровати да је зато имао 15 жена да пробају храну припремљену за њега прије него што би је сам јео.
У вријеме када се рат већ отегао и многи Нијемци морали да пролазе кроз несташице хране и имали веома оскудан јеловник, дегустирање Хитлерове хране имало је и својих предности.
„Храна је била веома укусна – само најбоље поврће, аспарагус, паприке, све што човјек може да замисли. И увијек са рижом или пастом као додатак“, сјећала се она. „Али стално смо биле у страху – знале смо за те гласине о тровању и никад нисмо могле да уживамо у храни. Сваки дан смо се плашиле да ли ће то бити наш посљедњи оброк.“
Своју је причу испричала прелисатавајући албум са својим сликама као младе дјевојке, у истом стану у Берлину гдје је рођена 1917. године.
Послије деценија ћутања због срамоте и страха од судског гоњења иако никад није била члан Националсоцијалистичке партије, Маргот Волк је своју тајну прво открила једном новинару у Берлину, прије неколико мјесеци.
Од тада интересовање за њену животну причу не јењава. Волк каже да је њена повезаност са Хитлером почела када је побјегла из Берлина од ваздушних напада савезника. Муж јој је био регрутован у њемачку војску и она се преселила са рођацима на око 700 километара источно од Берлина, у Растенбург, тада дио Нјемачке, који ће послије рата постати дио Пољске.
Тамо је регрутована у цивилну службу, а наредне двије и по године додијељен јој је посао дегустатора хране и рачуновође за кухињу у комплексу Хитлеровог штаба „Вучја јама“, који се налазио неколико километара изван града.
Хитлер је био тајанствен чак и у релативној сигурности свог комплекса, па га Маргот Волк никад није видјела лично- само његовог њемачког овчара Блонди и његове чуваре есесовце.
Хитлерова страховања за безбједност нису била неоснована: 20. јула 1944. пуковник Вермахта Клаус фон Штауфенберг активирао је бомбу у покушају да га убије. Фирер је преживио, али скоро 5.000 људи је погубљено послије овог неуспјелог атентата, укључујући и пуковника фон Штауфенберга.
„Сједили смо на дрвеним клупама када смо чули невјероватно јаку експлозију. Пали смо с клупа и чула сам неког како виче ‘Хитлер је мртав!’ Али није био“, рекла је Волк описујући тај догађај из 1944.
Послије овог неуспјелог атентата напетост у њемачкој команди је порасла.
Волк каже да су јој тада нацисти наредили да напусти кућу својих рођака и да се пресели у напуштену школу бижу Вучје јаме. Како је совјетска војска била у офанзиви и рат ишао лоше по њемачку, један од њених пријатеља из СС-а посавјетовао ју је да напусти овај комплекс.
Она каже да се вратила возом у Берлин и тамо се скривала. Рекла је да су друге жене које су са њом пробале храну остале у Растенбургу јер су им ту биле породице и ту им је био дом. Ту су и дочекале улазак совјетских трупа.
„Касније сам сазнала да су Руси убили свих 14 осталих дјевојака“, завршила је своју причу Маргот Волк, жена која је преживјела све узорке Хитлерове хране, један атентат на њега, читав Други свјетски рат и све послијератне године: подијељеност Нјемачке, изградњу Берлинског зида, његов пад…
