Вијести, Култура

Жељко Филиповић: Да ли је и латиница српско писмо?

Вијести о…: Српски може да се запише арапским, хебрејским и латинским писмом. Да ли су тиме и та писма српска? Да ли се тиме одричемо онога што је наводно наше? Зашто мислимо да је латиница писмо српског језика? Од када тако мислимо? Ко нас је томе „научио“?

Жељко Филиповић: Срби возе и „мерцедесе“, „фоклксвагене“, „опеле“, „бе-ем-вејце“, па тиме та кола нису постала „српска“, него су и даље – немачка.

Срби у Србији и Црној Гори су латиницом писали само за време окупације 1915-1918 и кад нису имали слободу да користе своју ћирилицу после Новосадског договора 1954. до дана данашњег, а ван Србије – Хабсбуршка монархија, Дубровник, Босна и Херцеговина после Берлинског конгреса, НДХ и данашња Босна, Црна Гора и Хрватска – где под утицајем Ватикана и домаћих режима такође не смеју јавно да користе ћирилицу.

Тиме што су присилно користили латиницу то писмо није постало „српско“! Немојте ми рећи „ко ти данас брани да користиш ћирилицу“. Такво питање могу да поставе само они који не знају шта је било пре њиховог рођења. Забрањивање ћирилице и наметање латинице је имало различите облике.

Код госпође царице Терезије, под Бенјамином Калајем у Босни после Берлинског конгреса и у НДХ забрањивање ћирилице је било отворено и сурово – државном присилом, црквом, школством, судством, војском, мачем и камом, а под највећим сином свих наших народа и народности другом шлосером исти циљ је постизан загрљајем и пољупцима братства и јединства, смишљеним уклањањем могућности коришћења ћирилице и остављањем латинице као једине могућности („ево ти једно па бирај“! Сетите се првих рачунара и мобилних телефона!).

Децо, ви и не сањате како је друг шлосер – лингвиста у кожном мантилу – био лукав у протеривању ћирилице. У ЈНА, чији је он био врховни командант, су прво сакупљене све писаће машине и побацане у отпад уз образложење да су „застареле и постале кочница и сметња у даљем развоју одбрамбеног система нашег самоуправног социјалистичког друштва“, а онда је цела ЈНА снабдевена новим писаћим машинама „олимпија“.

Нико тада није приметио да је међу „застарелим машинама“ било и ћириличних, а да су све нове „олимпије“ биле само латиничне! Одмах после те „модернизације“ донето је ново Правило о канцеларијском пословању по коме су све наредбе, извештаји, молбе, жалбе и сва службена преписка морали бити писани – само писаћом машином! Да ли сада видите како јебе највећи син наших народа? Није рекао „забрањујем“, али је опет – ЗАБРАНИО!

Јосип Броз Тито: Како сам преварио Србе? Како сам заменио ћирилицу - латиницом?

Јосип Броз Тито: Како сам преварио Србе? Како сам заменио ћирилицу – латиницом?

И тако, година по годину, генерација по генерацију, деца су нам се рађала и одрастала у смишљеном и планираном окружењу превласти и искључивости латинице, па је данас сматрају за „српску латиницу“!

Друг Јожа је одавно умро, али дечица коју је јебач посејао данас САМА НАСТАВЉАЈУ ЊЕГОВ ПОСАО – занемарују ћирилицу јер „имају нашу латиницу“! То је био јебач! До јаја!

Извор: Жељко Филиповић, Чувар ћирилице

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *