Вијести, Култура

Вук Караџић био је наклоњенији ијекавици

Вук је писао да је боље користити страну него накарадну домаћу ријеч, речено је на трибини „Сви Вукови језици, језички Вавилон једног језика“, која је одржана на Сајму књига у Београду.

Учесници трибине, професор Александар Милановић са Филолошког факултета у Београду, доцент Исидора Бјелаковић са Филозофског факултета у Новом Саду и Ана Ранђеловић са Института за српски језик САНУ, подсјетили су на Вуков рад, филолошке замисли, као и на његов однос према различитим дијалектима и односу према раду Доситеја Обрадовића.

– Вук је у почетку био пуриста и то се види у његовој Писменици гдје нема турцизама, промакли су му се буџак и нахија. Његов однос према славенизмима такав је да их он тумачи као домаће ријечи. Његови ставови касније ће се мијењати и он ће према турцизмима имати либералнији однос, што се види у првом издању Српског рјечника. Вук и пише да их је чуо да се у народу тако говори и закључује да је боље користити страну него накарадну домаћу ријеч – каже Ана Ранђеловић.

У почетку је Вук сматрао да је најумјесније да се писац придржава језика свог краја, али је убрзо схватао разноликост и мијењао је ставове. Однос ијекавице–екавице касније ће се компромисно ријешити, добиће равноправни статус, али је Вуково опредјељење за ијекавицу било због неколико важних чињеница.

– Највише Срба говори источнохерцеговачким дијалектом, на том дијалекту је објављено навише народних пјесама, најближи је старословенском и био је то језик дубровачке књижевности – сагласни су саговорници.

Учесници трибине сагласни су и да се Вуков и Доситејев језик разликују у томе што у подлози Доситејевог не стоји јединствен граматички систем, већ је то мјешавина словенског и народног српског језика.

Вук Караџић био је наклоњенији ијекавици

Вук Караџић био је наклоњенији ијекавици

Колико је данас књижевних језика у региону

– Народ може да говори и српски и хрватски и босански и црногорски, али лингвистика као наука мора да зна шта је идентитет једног језика и да се ту заправо ради о четири имена истога језика – рекао је професор Милош Ковачевић. Он је истакао и да је добро познато шта су лингвистички критеријуми идентитета језика.

– Лингвистика не може бити слушкиња политике, која је увијек ствар компромиса, а наука мора да почива на чињеницама. Као наука, лингвистика мора да се понаша као хемија, може народ да говори со, али ће хемичари увијек употребити натријум-хлорид – рекао је професор Ковачевић.

Извор: РТРС

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *