На редовном прес-брифингу у Стејт департменту, које је одржано 28. августа, новинари су упорно питали да ли је одлука да се бомбардује Југославија 1999. била легална, док је заменица портпарола Мари Харф одбила да се упушта у „историјске анализе”. Преносимо делове из ове конференције за штампу.
Да ли је став администрације да је неопходно одобрење УН за било какву акцију коју бисте можда предузели? Шта мислите о британском покушају, очигледно неуспешном, да добије одобрење?
Доследно смо говорили да подржавамо деловање Савета безбедности УН. Уместо тога, сведоци смо – не само данас и прошле седмице већ месецима – да Руси у свакој прилици поступају тако да не прогласе сиријски режим одговорним. Као што сам рекла, ставили су вето на три резолуције. Блокирали су и многа друга саопштења којима се осуђује сиријски режим. Зато верујемо да сиријски режим не би требало да се крије иза чињенице да Руси настављају да блокирају акцију према Сирији у УН и донећемо одлуке о одговарајућем деловању у будућности и остаћемо у тесним консултацијама са Уједињеним нацијама, генералним секретаром, нашим партнерима међу сталним чланицама СБ УН и широм света.
Другим речима, ако од Савета безбедности не будете добили закључак или резултат који желите, онда ћете занемарити Савет безбедности и урадити са својим савезницима оно што сте свакако планирали да урадите, је ли тако?
Одговорићу тако што ћу рећи да верујемо да је веома важно – а то су говорили и други, укључујући и Арапску лигу, најважнију регионалну групу арапских земаља – да сиријски режим одговара за своје поступке. Ми у то чврсто верујемо. Деловаћемо у том циљу пошто председник буде донео одлуку и то је оно што ћемо даље радити.
Зашто сте се онда раније толико замајавали са Саветом безбедности ако сте толико навикли на опструкције Русије у том телу?
Мислимо да је он важан, очигледно. Пет сталних чланица се управо јутрос састало. Ми ценимо рад УН. Одавно говоримо да поздрављамо деловање УН у случају Сирије. Ни у овом случају није другачије, али, опет, не може нас у реаговању ометати тврдоглавост Русије – упорна тврдоглавост у УН, када је ситуација, сасвим искрено, толико озбиљна да захтева реаговање.
Зашто је не ставите на гласање и заправо изазовете Русе да опет ставе вето?
Кад је у питању гласање, не видимо сврху да се даље гласа имајући у виду константно противљење Русије.
Да ли се плашите да ће, ако је ставите на гласање, и Руси уложе вето, као што су урадили у три ранија покушаја, бити очигледно одсуство подршке Савета безбедности и да ће бити сасвим јасно да је Савет безбедности на крају одлучио да не одобри такву резолуцију? Да ли се плашите да ће то много отежати било шта што бисте могли да урадите?
Нећу да нагађам одговарајући на то питање. Мислим да су Руси више пута јасно ставили до знања које је њихово становиште. Мислим да нема никаквих тајни о томе која је позиција Руса о Сирији у Савету безбедности, тако да ту нико ништа не крије. Ми само у овом тренутку не мислимо да је то одговарајући правац деловања.
Да ли мислите да је одлука САД да бомбардује Косово – или да бомбардује – извините – Србију 1999. била легална?
Нећу да улазим у правну анализу, а свакако не историјског догађаја од пре извесног времена. Просто мислим да то није релевантно за данашњу дискусију…
Па сви историјски догађаји су се десили пре извесног времена. Мислим да је заправо лакше причати о историји, јер то је било пре 14 година и све је добро установљено?
Не мислим да је то релевантно и нећу вршити правне анализе са овог подијума.
Мислите да Косово није релевантно за актуелну дискусију о Сирији?
Нећу вршити правну анализу са овог подијума о прошлим конфликтима у које смо били укључени. Једноставно нећу то да радим.
Да ли мислите да је важно за САД да у вођењу спољне политике делује легално?
Мислим и истаћи ћу неколико ствари. Мислим да је јасно да је Сирија овде прекршила међународно право. Употребили су хемијско оружје неселективно, не обазирући се на цивиле. Прекршили су опште законе ратовања. Причали смо мало јуче – а можемо да причамо још мало – о међународним нормама када је реч о овом питању.
