Још један Едвард разоткрио тајне своје организације, која се овога пута не зове НСА, него ТСА.
Непопуларни, али неизбежни: службеник ТСА се спрема за посао
Вашингтон – Још један Американац који се зове Едвард разоткрио је тајне своје организације, с тим што овога пута нико није био изненађен, а поготово шокиран, јер је само потврђено оно што се већ знало.
Џејсон Едвард Харингтон није дакле Едвард Сноуден, као што његова ТСА није НСА, али је у оба случаја на видело изнето оно што је требало да остане званична тајна, јер у питању је безбедност државе и борба против тероризма.
ТСА је скраћеница за „Транспортејшн сикјурити администрејшен” – у преводу Управа за безбедност у саобраћају, а пре свега оном ваздушном. То је она служба која на аеродромима контролише путнике и пртљаг, захтевајући да се изују ципеле, а с панталона скине каиш, чији ће вас униформисани службеници по потреби испипати (у рукавицама) или вас послати на специјални скенер који ће вас разголитити.
Већина путника то прихвата као нужно малтретирање, уверена да су непријатности монета којом се купује повећана безбедност. Јер сврха детаљне контроле јесте да се зауставе путници са оружјем, експлозивом и сличним опасним намерама.
Џејсон Едвард Харингтон се тим послом бавио од 2007. до краја јануара ове године на чикашком међународном аеродрому „Охара”, пре свега да би могао да од нечега живи док не заврши своје студије књижевности. Радећи овај посао и посматрајући систем изблиза, брзо је, међутим, увидео да су многе процедуре непотребне („Опипавао сам бедра беба и стараца, заплењивао тегле са џемом, па чак пилотима одузимао грицкалице за нокте – са претпоставком да ће њима оборити авион”) и да је цео механизам у ствари једна велика и скупа представа „на рачун здравља, приватности и достојанства путника”.
О томе је прво почео да пише анонимни блог под насловом „Одузимање разума” (Taking Sense Away), а тек кад је, крајем јануара, раздужио плаву ТСА униформу, на сајту „Политико магазина” објавио је подужу исповест, која је овде навелико коментарисана као још једна потврда „неспособности власти”.
У тексту „Драга Америко, видео сам те нагу”, Харингтон пре свега на зуб узима такозване телесне скенере, машине које се навелико инсталирају од Божића 2009, када је један млади Нигеријац изнад Детроита покушао да сруши авион у којем је летео тиме што је активирао 80 грама експлозива који је прошверцовао зашивши га у своје гаће. Он је штету нанео само себи и својим гениталијама, путници су га савладали, али је тај случај био повод за увођење поменутих скенера, од којих сваки кошта 150.000 долара, навелико.
Путницима је објашњено да су веома ефикасни и да не задиру у интиму, јер слику нагог тела у специјалној кабини може да види само дежурни ТСА официр, а сем тога, те слике се нигде не чувају.
Харингтон је, међутим, изнео да се од самог почетка знало да су ти скенери бескорисни и да су у пракси добили сасвим другу сврху: да забављају ТСА особље, које збива неслане шале на рачун дебелих путника, оних са телесним манама, али и згодних жена.
Скенер који је забављао контролоре: разголићена путница
Да су те машине безвредне, признао им је прво човек који им је одржао експресну обуку. Потом се показало да нису у стању да открију оружје ако се оно причврсти на одређени део тела, о чему је један анонимни блогер на интернету објавио и детаљно упутство.
Узбуњивач ТСА обелоданио је и друге „незгодне” тајне: о расном профилисању и о специјалном списку са 12 земаља (Сирија, Алжир, Авганистан, Ирак, Иран, Јемен, Либан, Либија, Сомалија, Судан и Северна Кореја), чије држављане као обавезно сумњиве треба претресати по детаљној процедури.
По Харингтону, тај списак је „политички”, јер на њему нема Саудијске Арабије и Пакистана, земаља које су, како каже, склоништа терориста у знатно већој мери од поменутих.
Пазите да се аеродромској безбедности не замерите некоме, јер, износи Харингтон, имају начина да вам се освете: издвојиће вас за специјални преглед, јер по правилима службе на то имају право. Као што се, са друге стране, већ после проласка прве контролне капије на путникову карту може ударити печат са шифром ШШ из много разлога, оправданих или оних других. „Могућности за кажњавање непоћудних су бескрајне”, написао је.
Харингтон каже да одлучни терориста може лако да прође сваку контролу, између осталог и тако што ће се запослити у ТСА. За ову тврдњу наводи пример колеге за кога пре потписивања радног уговора неком грешком ТСА није обавила обавезну безбедносну проверу. „Ко зна колико таквих случајева има широм Америке”, пита се аутор.
ТСА је после ове „провале” реаговала уздржано, на начин типичан за све службе из сектора безбедности: одбијањем да, опет у интересу безбедности, коментарише своје процедуре. Поручила је, међутим, да је у међувремену много тога промењено да би се путницима олакшало. „Наш врхунски приоритет је безбедност, да умањимо сваку претњу”, наглашено је.
Случајном или неком другом подударношћу, само неколико дана после објављивања Харингтоновог текста, раскинут је уговор са једним од два испоручиоца телесних скенера, док је на онима који су остали промењен софтвер, тако да на сликама нису више детаљи нечије спољашности, него само контуре.
У полемици која је уследила, многи су Харингтона подржали, али је указано и да је оно што он назива „представом” у процедури провере путника и пртљага, изрежирано са сврхом: служба безбедности мора да буде упадљива, јер је то део психолошког рата против тероризма.
Други су, међутим, указали на то да су безбедносне провере авионских путника најефикасније тамо где су најдискретније, за шта су као примери наведени Сингапур и Израел.
Наравно, ни овде ова контроверза није протекла без интернет пародије: анонимни сатиричар је испод слике једног униформисаног агента ТСА који управо навлачи рукавице за претрес дописао и учинак целе службе: „Откривено терориста: 0. Откривено трансвестита: 133. Путника са килом: 1.485, са увећаном простатом: 8.249, силиконских груди: 59.350, природних плавуша – 3.”
На крају се наглашава главно откриће до кога се дошло уз помоћ телесних скенера: свих 535 америчких сенатора између ногу нема онај део анатомије који је метафора за петљу у обављању неког важног посла. Наравно, употребљена је реч са четири слова која се обично не штампа.
Публицитет који је добио текстом о „нагој Америци” Џејсон Едвард Харингтон је искористио и да објави како започиње своју књижевну каријеру: пише роман чији се заплет збива у ТСА.
Тиме је будуће читаоце ставио пред дилему да ли ће машта бити бујнија од стварности.
Извор: Политика
