Вијести, Свијет

Обамина највећа криза

barak-obama

Вашингтон – Барак Обама све више личи на свог претходника Џорџа Буша – као председник који не успева да реши ниједан проблем, не може да кроз Конгрес прогура било који закон, ништа не постиже ни на светској сцени, док се чланови Демократске партије од њега све више удаљавају.

Ово је дијагноза „Њујорк тајмса”, листа који је досад остављао утисак да је наклоњен председнику. Али Обама се толико спетљао са реализацијом свог главног законодавног постигнућа – реформом здравственог осигурања – да га сада кроз друге наочаре гледају и они који су га до пре неки дан безрезервно подржавали.

Обама је у среду, обраћањем јавности, покушао да ублажи штету: извињењем и признањем да се са применом новог здравственог система једноставно „забрљало”, и то у његовом тиму, као и да је за то одговоран он лично.

Уз то, указом за који републиканска опозиција тврди да нема правно покриће (јер закон може да промени само Конгрес), ублажио је тренутно највећи проблем: то што они који су досад имали на тржишту купљено здравствено осигурање, по одредбама новог закона остају без тих полиса, а да, због нефункционисања владиног веб-сајта, не могу да се региструју за нове.

Обама им је сада омогућио да још годину дана задрже старе (ако се са тим сложе куће које које су им продале те полисе), што има и нежељену последицу. Председник тиме крши одредбе закона за чије је усвајање у првом мандату потрошио највише политичког капитала.

Кад се овоме дода да му већ за два месеца, средином јануара, предстоји нови окршај са републиканцима око буџета, што је био повод за октобарску фискалну блокаду владе, као и да готово ништа од програма објављеног на другој инаугурацији (имиграциона реформа, велике инвестиције у инфраструктуру) није остварено, салдо је да је Обама у досад највећој кризи.

Начин на који обавља председнички посао данас одобрава само 41,3 одсто Американаца (а 54,3 о томе има негативно мишљење), што указује да се резерве добре воље према њему тање. А главни политички ефекат пада Обамине популарности јесте то да се демократе у Конгресу, међу којима многи у новембру 2014. излазе пред бираче да би били реизабрани, дистанцирају од свог лидера.

То додуше није непознат феномен политичке историје Америке и најчешће се описује као „проклетство другог мандата”, мада је у овом случају (као и Бушовом) стигло прерано, само годину дана после реизбора. Обами је у Белој кући преостало још нешто више од три године и не пронађе ли начин да брзо поврати свој кредибилитет, свешће се на монарха који „краљује, али не влада”.

Његов фијаско са здравственом реформом све чешће се пореди са најлошијим политичким потезом председника Буша, испраћеног подругљивим вицевима на рачун његове компетентности – лошим реаговањем после урагана „Катрина” који је у августу 2005. опустошио амерички југ (око 2.000 мртвих и преко сто милијарди долара штете). „’Катрина’ је потом постала метафора за лошу владу и неспособног председника.”„Закон о приступачној здравственој нези”, или „Обамакер” у политичком и медијском речнику, сада прети да постане Обамина „Катрина”. Показује се наиме да је председник направио нешто што је додуше у политици уобичајено, али што уме и да се врати као бумеранг: обећавао је више него што може да постигне.

Сада је очигледно и да су у праву били рани критичари закона који су тврдили да је прекомпликован (у завршној верзији има 900 страна, са десетоструко више пратећих прописа и регулативе) и да ће тешко бити применљив на тржишту у којем је здравствено осигурање једна од најпрофитабилнијих индустрија. Сем тога, здравствено осигурање посебно регулише и свака од 50 федералних држава, а оно што је најскупље, и на шта Обама сигурно није рачунао, јесте то да ће се против новог система окренути и они којима он треба да помогне.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *