Вијести, Свијет

Кремљ и Новоросија ће изгледа чекати социјалну експлозију у Украјини

НЕКИ БИ ОДМАХ У ОДЛУЧУЈУЋЕ БИТКЕ, ПА САМО НА ЗАПАД – ДЊЕПРОПЕТРОВСК И КИЈЕВ…

  • Снаге Новоросије на граници са Русијом држе блокирану групацију украјинске армије. Опкољену, искрвављену, делимично „испресецану” и лишену већег дела оклопне технике. По свим правилима, ову групацију треба обавезно дотући
  • То би ослободило  значајне снаге устаника и снажно деморалисало противника. Још би – што није мање важно – омогућило да се легитимизује било која попуна наоружања из Русије и да се представи као ратни трофеј
  • Неки већ резонују овако: дотући, а онда строго на Запад – на Дњепропетровск и Кијев. Међутим, предузимање офанзивних борбених дејстава, без значајне преваге у артиљерији, оклопној техници и авијацији – прети великим губицима. Прецизније, прети веома великим и неоправдано великим губицима. Можда чак и катастрофалним
  • Са новим, социјалним Мајданом – можда би била настављена политика смењеног Порошенка, али би се појавил слобода маневра. Дошли бисмо или до независности Новоросије или бар до шире федерализације Украјине

         Пише: Виктор КУЗОВКОВ

         СВИ су изгледи да је Кремљ расположен да истрпи и дочека социјалну експлозију у Украјини, као и отрежњење опијене „дечице” патриотским заносом.  

         Зато што је то за њега – а и за нас – идеална варијанта.

         На југоистоку се ситуација мења готово сваке недеље. И то кардинално.  

         Добровољци полако докусурују групацију која „блокира границе”, док истовремено армија хунте води активне операције да би опколила Доњецк и заузела што већи број насеља на територији коју контролишу добровољци.  

         Ситуација за устанике није нимало једноставна. Не, не ради се о неповољности чисто војног аспекта – већ о тежини избора који је пред њиховим руководством.

         С једне стране, на граници са Русијом држи блокирану групацију украјинске армије. Опкољену, искрвављену, делимично „испресецану” и лишену већег дела оклопне технике. По свим правилима, ову групацију треба обавезно дотући. То би ослободило  значајне снаге устаника и снажно деморалисало противника. Још би – што није мање важно – омогућило да се легитимизује било која попуна наоружања из Русије и да се представи као ратни трофеј.

         Разуме се, и чињеница да је граница са Русијом слободна имала би огромни значај.  

         Међутим, истовремено смо сведоци озбиљних активности украјинских снага у рејону Доњецка, Горловке, Дебаљцева, Шахтјорска и других насеља. А јасно је да се више не могу предавати градови, будући да би свако препуштање приближавало катастрофу и војни пораз.

 

         Уосталом, са губитком Доњецка и Луганска – Новоросија би просто нестала као политички субјект.

         Зато устаници сада немају право на промашај.

         Заиста је велико искушење да се окупе све снаге, да се брзо дотуку опкољене украјинске јединице, да се извучене снаге прерасподеле и да се потом свом снагом удари по украјинској казненој експедицији – негде око Дебаљцева.

         Ствари овако изгледају посебно у виђењима оних који бој посматрају са стране. Ово се сада протура и као једина исправна варијанта. Дотући, а онда строго на Запад – на Дњепропетровск и Кијев.  

         Упркос свему, желим да скренем пажњу на један моменат.

         Предузимање офанзивних борбених дејстава, без значајне преваге у артиљерији, оклопној техници и авијацији – прети великим губицима. Прецизније, прети веома великим и неоправдано великим губицима. Можда чак и катастрофалним.

         Управо зато не верујем ни да би устаничке снаге брзо завршиле уништење опкољене украјинске групације. Јер,на жалост, располажу сасвним недовољном оклопном техником за веома озбиљну офанзивну операцију. Чак им је и за затварање «прстена» било потребно неколико дана.         

Наравно, нама до краја није познат морал у опкољеним украјинским јединицама. Можда ће заиста почети масовна предаја, што би за нас била позитивна промена борбене ситуације без предузимања офанзивних акција. Али, то је, пре нада него процена. У рату је нада аргумент слабих…  

         Сумњам, дакле, да ће устаници успети да сломе опкољене јединице брзо и без губитака. Једноставно зато што јуришање на укопаног, заривеног у земљу и огорченог противника чисто пешадијским јединицама – значи покушај да се непријатељ затрпа својим лешевима.

         Укратко: све може да буде брзо, али са великим губицима, или – без губитака, али полагано.  

         Јесу се опкољене украјинске  јединице претвориле у класични кофер без дршке који је веома тешко носити, а жао оставити. Поврх свега, садржај тог «кофера»може бити чак и користан, а ипак је веома велико искушење «отворити га и рашчерупати».

         У овим веома критичним данима за Донбас, руководство устаника мора озбиљно да размисли: није ли можда ипак боље да се остави тај „кофер” ради јачања основних снага код Горловке и Шахтјорска који не треба оставити као Славјанск.

         На жалост, до дан данас се види неспремност снага устаника за озбиљна офанзивна дејства. То јест, не оспоравајући њихов борбени дух, чак и спремност на саможртвовање, ипак засад не видим офанзивни потенцијал против регуларне украјинске армије.

         Несрећа је у овоме: иако је на многим деловима фронта могуће опкољавање истурених украјинских јединица, њихова поуздана блокада и брзо уништење крајње је тешко јер добровољци имају слабу артиљерију и мало оклопне технике.

         То смањује наде у брзи преокрет ситуације, а дејства украјинске армије у том контексту изгледају потпуно логично – заузети што више територије, негде се утврдити и очувати позиције релативно малим снагама, а негде искористити слабости у одбрани устаника, наставити офанзиву и потпуно их лиштити било какве иницијативе.

         Заиста све упућује на закључак да је Кремљ спреман да истрпи и дочека социјалну експлозију у Украјини као и отрежњење опијене „дечице” патриотским заносом. Зато што је то за Кремљ – као и за са све нас – идеална варијанта.

         Допустимо да се деси нови Мајдан. Да Јуља (Тимошенко) и Бења (тајкун Коломојски) смене Порошенка… Па да, после скидања Порошенка, наставе његову политику. То би било глупо, зар не?

         Али, појавила би се слобода маневра који ће, даће Бог, довести или до независности Новоросије или до шире федерализације Украјине. Чак ће и најватренији критичари Путина прво олакшано одахнути и рећи – „па, макар и тако”. Други ће поново указивати на његову најдубљу мудрост, стрпљење и далековидост. Вероватно ће и они негде бити и у праву…  

         Управо овај сценарио Кремљ тренутно и разрађује.  

         Превео: Горан ШИМПРАГА

 

Кремљ и Новоросија ће изгледа чекати социјалну експлозију у Украјини

Кремљ и Новоросија ће изгледа чекати социјалну експлозију у Украјини

Извор: Факти.рс

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *