Док страхови од трговинског рата између Русије и Запада расту, реакције у погођеним земљама су различите, а трошкови се процјењују на десетине милијарди евра.
Руски премијер Дмитриј Медведев потврдио је да је Москва на годину дана забранила увоз воћа, поврћа, меса, рибе, млијека и млијечних производа из САД, ЕУ, Аустралије, Канаде и Норвешке – земаља које су Кремљу наметнуле економске санкције.
Да би се надомјестили производи чији је увоз забрањен, како је најавио министар пољопривреде, Русија ће увозити веће количине бразилског меса и новозеландског сира, а алтернативне снабдијеваче потражиће и у другим земљама Латинске Америке, а можда и у Африци и Турској.
Руска влада је, међутим, запријетила и додатним контрамјерама, што је противударац за ЕУ, САД и њихове савезнике због увођења широких санкција Москви прошлог мјесеца чиме је Русија кажњена за улогу у украјинском сукобу.
Руски званичници, како је Медведев рекао, разматрају и забрану летова европских и америчких авиокомпанија ка Азији преко Сибира, а најавио је и могућност увођења заштитних мјера у извесном броју индустријских сектора, укључујући аутомобилску индустрију, бродоградњу и авиоиндустрију.
Русија је друго највеће европско тржиште хране и пића и била је велики потрошач пољске свињетине и холандског воћа и поврћа, а извоз хране и сировина у ту земљу био је вриједан 12,2 милијарде евра прошле године, подсјећа британски „Гардијан“.
Екхард Кордс, предсједник Источног комитета – групе која лобира за њемачку индустрију у Источној Европи, упозорио је јуче на „суноврат у узајамне економске санкције“ који ће „погоршати ионако тешку економску ситуацију у региону“, пише британски „Фајненшел тајмс“.
У Бриселу кажу да им треба више времена да процјене какве ће посљедице имати забрана Москве, а портпарол Европске комисије је рекао да су спремни да одговоре на руску забрану увоза, преноси „Дојче веле“, питајући се шта значи „одговор на одговор“.
Нико не може да порекне да ће се руске санкције итекако осјетити, оцијењује њемачки радио и наводи ријечи Уда Хемелинга, генералног секретара Удружења њемачких пољопривредника: „Русија је важно тржиште за наше главне извозне производе, прије свега за месо и млијечне прерађевине.“
Европска комисија рачуна да ће само бриселске санкције према Русији коштати европску привреду 40 милијарди евра у овој години, с тим да ту чак нису ни урачунате руске контрасанкције, наводи ДВ уз оцијену да урушавање привредног раста долази у шкакљивом моменту за европску привреду, која је била на прагу привредног опоравка послије шестогодишње кризе.
Индустријски експерти оцијењују да ће руски ембарго погодити 10 одсто европског извоза хране те да би могао да изазове кризу презасићености у Европи, па ће многи европски извозници сада морати да потраже и да се боре за нова тржишта, преноси АФП.
Француски министар пољопривреде каже да министри ЕУ планирају да се састану идуће недјеље како би процијенили потенцијални утицај санкција, а амбасадор ЕУ у Русији Вигаудас Усакас наводи да европски блок разматра могућност жалбе Свјетској трговинској организацији.
Међу 18 земаља ЕУ, Њемачка и Холандија су међу највећим снабдјевачима Русије, која увози 35 одсто хране коју конзумира, од чега је 10 одсто увозила из Уније.
Ги Ермуе из Француског националног центра за говедарство, каже да ће Белгија, Холандија и Њемачка бити најпогођеније у том сектору.
Истовремено, Данска и Холандија ће највише штете претрпјети због забране извоза млијечних производа у Русију, а Норвешка што се тиче рибљих производа и лососа.
Француски „Фигаро“ наводи коментар политичара Жака Мијара, који сматра да је економски рат између ЕУ и Русије „тешка грешка“ и показатељ је недостатак концентрације и разборитости у 28-чланом блоку кад је ријеч о спољној политици.
Што се тиче утицаја контрамера на саму Русију, главни економиста у московској брокерској кући БЦС Прајм Владимир Тихомиров сматра да је, у стратешком смислу, то добар потез пошто је висок ниво зависности Русије од увоза хране увијек био забрињавајући из перспективе националне безбједности, мада ће, вјероватно, забрана увоза знатно повећати инфлацију.
С друге стране, амерички званичници наводе да руске противсанкције неће значајније утицати на економију САД, а високи званичник америчког Министарства финансија Дејвид Коен сматра да је забрана увоза „сурова иронија“ јер „Русија кажњава тиме сопствени народ“.
Економија
Амерички „Њујорк тајмс“ подсјећа да је пилетина главни производ који су САД извозиле у Русију, али да је извоз у ту земљу чинио само седам одсто од укупног америчког извоза пилећег меса, док у Министарству пољопривреде кажу да је извоз у Русију чинио мање од 1,0 одсто пољопривредног извоза САД прошле године.
На руској листи забрањених производа је укупно 52 категорије, међу којима нема зачина, житарица и слаткиша, као ни омиљених производа руске средње класе – вина, кафе и маслиновог уља, а колико ће се листа контрамера Москве проширити и гдје ће се зауставити – остаје да се види.
Извор: РТРС
