Вијести, Свијет

Кина и Русија и купују хартије од вредности САД и сложно подривају „диктатуру долара“

РАЧУНИЦА ЈЕ ПРОСТА: КО НЕЋЕ ДА ИМА ПРОБЛЕМА СА АМЕРИКАНЦИМА – КУПУЈЕ ЊИХОВЕ ДРЖАВНЕ ОБВЕЗНИЦЕ

  • Колико је све на први поглед апсурдно – најбоље се види на примеру Јапана који у америчким хартијама од вредности држи 1,23 билиона долара, а сам има огромни државни дуг -на нивоу 200 одсто БДП-а (а САД око 100 одсто). Зато је његово понашање на први поглед – чист идиотизам јер Јапан узима кредите да би добијена средства… дао на зајам САД! 
  • Веома је интересантно и треће место које међу држаоцима америчких обвезница припада Белгији. Ево је суперсила, а где јој је економија! Или је „Белгија“ само обичан псеудоним за светске банкаре који под тим „псеудонимом“ откупљују амерички дуг да би на први поглед све било идилично?
  • Ништа мање није индикативно ни четврто место које припада офшор зонама. Замислите: земље које „краду“ порески новац од САД и других држава враћају тај исти новац назад… у америчке хартије. То је исто као да су гусари свој новац чували у британским банкама, док их британски капетани вешају по јарболима својих бродова, уместо да га закопавају у песку пустих острва
  • Доларски свет треба демонтирати циглу по циглу, а при том избећи његов колапс и моменталну пропаст. Овај пут је дуг, али је најисправнији       
  • А на њему треба створити светску трговину без долара у обиму који не би урушио привреде земаља које га „напуштају“. Русија и Кина се овим убрзано баве и где год је то могуће – прелазе на јуан и рубљу
  • Треба и основати финансијске институције (банке, фондове и сл.) у зони трговине која треба да постане већа од доларске. Русија и Кина оснивају заједничке банке и међусобно обављају недоларске операције

Пише: Николај СТАРИКОВ

        СВАКА игра има своја правила. Она постоје и у нашем финансијски оријентисаном свету. Неке државе новац праве од ваздуха, и то не саме, него се задужују код приватних централних банака. А друге земље скупљају те дужничке „потврде“ и акумулирају обавезе „развијених земаља“, потпуно свесне да дуг, који се мери билионима долара, нико никада неће вратити.  

        Али, то су правила данашњег света.  

        1

        Постоје само три варијанте како да дејствују они који се не слажу да учествују у скупљању туђих дугова у замену за реалну робу, услуге и ресурсе.  

        1. Да и даље пристају да све буде онако како јесте. Да постоје земље које имају само заставу, грб, химну и ништа више од тога. И да ни о чему не одлучују.

        2. Да почну борбу и потруде се да униште постојећи светски поредак, ризикујући да заједно са остатком човечанства буду пригњечене његовим руинама. Исто као што су уништитељи античког света, заснованог на неправедном ропству, током векова престали са купањем и изгубили масу навика и технологија.  

        3. Да демонтирају доларски свет циглу по циглу и избегну његов колапс и моменталну пропаст.  

        Трећи пут је дуг, али је најисправнији.          

        2

        Хајде да мало читамо вести.  

        17. октобар 2014. године  

        Русија је повећала улагања слободних финансијских средстава у хартије од вредности америчке владе. Последњи подаци Министарства финансија САД говоре да је у августу овај показатељ повећан у односу на јул за 3,6 милијарди долара – до нивоа од 118,1 милијарду долара. Русија заузима дванаесто место на списку главних држалаца америчких буџетских обавеза. 

        Страни купци су, генерално, у августу повећали своја улагања у америчке хартије од вредности до рекордног нивоа. Њихов обим се у поређењу са претходним месецом повећао за 1,1 одсто и то до нивоа од 6,07 билиона долара. Експерти сматрају да ће се ова тенденција задржати до краја године, обзиром да на расположење инвеститора утичу нестабилна геополитичка ситуација у свету и тешкоће у глобалној економији. 

        Лидер међу држаоцима америчких хартија од вредности током протеклих неколико година остаје Кина која је до краја августа повећала свој портфељ до 1,27 билиона долара. Јапан, који се налази на другом месту, повећао је своје резерве до нивоа од 1,23 билиона долара. У првој десетроки затим следе Белгија, група офшор држава Карипских острва, земље OPEC, Бразил, Швајцарска и Велика Британија. На једанаестом месту – одмах испред Русије – налази се Луксембург. 

        Поред различитих држава, америчке хартије од вредности држе и страна правна и физичка лица, као и домаће компаније, фондови и приватни инвеститори. Оваква трговина омогућује америчкој влади да реализује државне расходе у условима огромног буџетског дефицита. Америчке буџетске обвезнице се на светском финансијском тржишту сматрају можда не најпрофитабилнијим, али сигурно најпоузданијим. Тражња за њима од јула прошле године незадрживо расте. 

        3

        Шта значе све ове информације?

        То су правила игре. Сви морају да купују америчке дугове.

        Те исте САД не желе да униште само нашу земљу. Оне су у прошлости уништавале и друге земље. Веома је поучна табела основних кредитора Сједињених Држава. 

        1. У прво туце земаља који улажу у америчку привреду улази, на пример Кина, а покушај њеног уништења се јасно види на примеру Хонг Конга. За то време кинески комунисти ипак настављају да купују дужничке папире САД. Истина, не више тако активно као раније. Међутим, треба имати у виду да је кинеска привреда, у финансијском смислу изузетно „тешка“ (и налази се на заслуженом првом месту).

        2. Ништа мање интересантна није ни чињеница што се на другом месту, тог списка, налази Јапан. Земља, која је на Фукушими доживела катастрофу, била је приморана да откупљује америчке хартије, уместо да своје приходе утроши на ликвидацију последица те хаварије.

        Да ли су америчке ризнице „поузданије“ од развоја јапанске привреде и ликвидације последица радијације? Испоставља се да јесу. 

        А ако се овоме дода да Јапан и сам има огромни државни дуг који је једнак износу од 200 одсто БДП-а (а САД око 100 одсто), онда је његово понашање – чист идиотизам. Јапан узима кредите да би добијена средства… дао на зајам САД! 

        3. Веома је интересантно треће место које међу држаоцима америчких обвезница припада Белгији. Ево је суперсила, а где јој је економија! Или је „Белгија“ само обичан псеудоним за светске банкаре који под тим „псеудонимом“ откупљују амерички дуг да би на први поглед све било идилично. 

        4. Ништа мање није индикативно ни четврто место које припада офшор зонама. Замислите: земље које „краду“ порески новац од САД и других држава враћају тај исти новац назад… у америчке хартије. То је исто као да су гусари свој новац чували у британским банкама, док их британски капетани вешају по јарболима својих бродова, уместо да га закопавају у песку пустих острва. 

        5. Следеће на списку су земље OPEC (Organization of the Petroleum Exporting Countries). Али, ту је све јасно. Катар, Саудијци и остале „суперсиле“, на чијим територијама су као печурке после кише никле америчке војне базе, дужне су да се „олакшају“ због тих истих база. Све је пристојно и племенито. Око земаља OPEC, на Блиском истоку све гори, док играрије САД и Ирана изазивају немир код „нафтних шеика“. Ма купују они, не инате се. 

        6. Шесто место заузима Бразил, један од оснивача BRICS који је 2014. године формирао Банку за развој која у стварању алтернативних банкарских инструмената ММФ-у представља „пробни балон“. Зашто Бразил купује обвезнице? Па зато што су Бразилци протестовали… против светског првенства у фудбалу. Мир се мора платити. 

        7. Следећа је Швајцарска. Али, зашто она откупује америчке дугове ако се зна да су њена валута и хартије од вредности, у овом немирном свету, увек сматране најпоузданијима? Нису учествовали ни у Првом, ни у Другом Светском рату, а валута им никада није падала. Привреда јој је увек била јака. Ако нећете да учествујете ни у Трећем светском рату – купујте амерички државни дуг… 

        8. Велика Британија. Ту се све зна. Англосаксонци се међусобно помажу. Велика Британија се задужује исто као и Јапан да би помогла САД и средства им дала на зајам. Зашто? Па зато што ће, у супротном, пропасти Сједињене Државе, а западни свет остати без пендрека.

        9. Следећа је опет „моћна привреда“ – Луксембург. Земља ко кап воде у океану, а поседује више америчких дугова од Русије! Реторичко питање – зашто?

        Још један псеудоним светских банкара и још један европски финансијски центар. Онај ко је био у Луксембургу зна да су тамо све саме банке. Практично као и да немају других зграда. 

        10. Русија која је на 12. месту, а код нас на 10. Да ли смо неког испустили? Вероватно. У сваком случају треба истаћи да је највећи власник америчког државног дуга управо FED. 

        А шта је са Русијом? Став Русије се никако не може окарактерисати као „посебно издајнички“ у односу на властити народ. Она је негде тамо… на 12. месту…

        Зашто се прво туце земаља, власника америчких хартија од вредности, понаша тако неразумно? Све је веома једноставно. Реч је о билансу потенцијалних ризика. 

        Губици дела буџета који одлази не америчке хартије од вредности несразмерно су мањи од губитка који би донео директан сукоб са САД који би био неизбежан ако би се преформатизовање светског финансијског система одиграло истовремено и по политичкој самовољи Сједињених Држава. 

        4

        Пре директног напуштања долара, неопходно је испоштовати следеће услове.

        1. Створити светску трговину без долара у обиму који не би урушио привреде земаља које га „напуштају“. Русија и Кина се овим убрзано баве и где год је то могуће – прелазе на јуан и рубљу. 

        2. Основати финансијске институције (банаке, фонове и сл.) које раде у зони трговине која треба да постане већа од доларске. Русија и Кина оснивају заједничке банке и међусобно обављају недоларске операције. 

        3. Формирати економске савезе који ће бити оријентисани на руско и кинеско тржиште и који ће бити у стању да буду замена глобалном тржишту. Европска унија и BRICS су управо „то“.

        4. Решити чисто руски проблем: реформа финансијског сектора (национализација рубље и суверена емисија). 

        5. Завршити војне реформе – Русија и Кина се форсирано наоружавају. 

Aмеричке хартије од вредности

Aмеричке хартије од вредности

Генерално решавање ових проблема омогућиће да се напусти систем који је свету већ „преко главе“, а који се урушава пред нашим очима и који кочи развој не само Русије.

Превео: Горан ШИМПРАГА

Извор: Факти.рс

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *