Толерантност даје оставку. У Европи је избио нови громогласан скандал на националној основи. Шведске власти су саставиле спискове Рома и Финаца који живе у овој земљи. И премда је оваква етничка дискриминација, макар и само на папиру, проглашена незаконитом, полиција још увек расположе подробним информацијама о представницима националних мањина. Засад није јасно каква судбина се спремала онима који су доспели у ове „регистре непоузданости“.
Након што су водећи европски стратези објавили крах политике мултикултурализма која претпоставља мирну коегзистенцију представника различитих националности и религија, Европску унију је већ потресао низ скандала у овој сфери. Тако је због нереда које су Роми изазвали у Француској 2010. године бивши председник ове земље Никола Саркози најавио затварање 200 ромских кампова и исељавање бугарских и румунских нелегалних миграната. Против тако строге мере наступили су чланови парламента, клир и представници УН, а да не говоримо о правобранитељским организацијама као што је Human Right Watch. Међутим, то није представљало повод да француске власти кардинално размотре своје планове који крше фундаментално право европских грађана независно од националости, на слободу боравка у ЕУ. Овог лета чланови британског парламента су позвали на то да се постави заштита од миграната. О превеликом приливу странаца говоре и руски чиновници.
И сад се звоно на узбуну зачуло из наизглед традиционално срећне Шведске. У бази података полиције налазе се имена, бројеви личних карти, адресе и родбинске везе грађана ромске националности и Финаца. Већина њих нема и не може имати криминалну прошлост. На пример, мала деца. Међутим, она се, ни сама не знајући за то, налазе под невидљивим будним оком чувара реда. Национална нетрпељивост је увек постојала у Европи и данас се поново „помаља“, сматра заменик директора Института за Европу Михаил Носов.
То се увек види у проблемима с Ромима и мигрантима. Добро је познато да многе националистичке партије заседају у европским парламентима, а понекад избијају и у прве редове. То је један од најсложенијих проблема с којима се среће не само ЕУ, већ и цео свет. А напетост зависи од начина на које се ова питања решавају. Нажалост, засад не постоји универзални рецепт.
Шведска полиција се уздржава од коментара, али обећава да ће извршити истрагу. Члан Левичарске партије Шведске Хана Туме је отворено изјавила да се њена земља суочила с „правим расизмом“. Међутим, њен глас је засад усамљен – органи власти и државне институције, исто као и чувари реда, ћуте. Представници Финске такође више воле да не дају коментаре. И не само због традиционалне бојазни да ће се посвађати с јачим суседом. Испоставља се да ова земља има сопствене спискове оних којима је шведски језик матерњи. Посебну пажњу су заслужили и Руси, а нарочито жене које су издвојене у посебну групу. Финске власти их сумњиче за то да су у сваком тренутку спремне да постану проституке. То су заиста шпијунске страсти.
Криза је открила ни из далека не најбоље особине у ЕУ, које су у њој биле успаване откако је нацизам уништен у Другом светском рату, истиче руководилац Центра за европска истраживања ИМЕМО Алексеј Кузњецов.
Врло је жалосно видети да због прилично ситних свакодневних неслагања Европљани не налазе ништа боље него да траже спољашње непријатеље. Тешко је рећи колико ће ова тенденција јачати, засад су то поједини одјеци. У вези с тим још увек гајим одређени оптизмизам.
Ипак, социолошке анкете у Европи са заплашујућом периодичношћу показују све већу забринутост грађана континента због тога што странаца има превише. Они не знају да говоре на језику земље у којој бораве и живе по својим засебним правилима у затвореним заједницама. Просто је немогуће говорити о интеграцији, уверени су скептички настројени Европљани. А и подаци УН непристрасно сведоче: број међународних миграната је већ знатно већи од 200 милиона људи и овај процес нема тенденцију пада. То значи да тешко да ће ускоро ослабити отпор домаћег становништва Европе приливу дошљака у условима социјално-економске нестабилности.