ПИШЕ: Александар Бећић
Мастер Николић по имену Томислав, познатији у народу као Свети Тома Орденски састао се са Владимиром Владимировичем Путином. Истина, није било баш на „канабету“, како се каже у наслову… Него на столицама, за великим столом. Као да је за казну…
Николић и Путин
Састанак је каснио сат и по.
Као за казну.
После састанка није било изјава. Као за казну. Што је,
опет, добро. Барем за кратко. Народ се није нервирао с једне стране, а с
друге – неће се срамотити због изјава које даје државни званичник.
Истина, рекао је Мастер Тома како у односима између две земље има неких
проблема (ваљда је мислио на непослушну министарку из редова СНС, која
се бави енергетиком), али да ћемо ми то све лепо решити. А Путин му је
на то одговорио да се „све међу пријатељима да решити“… Али, све је то –
незванично.
Званичних изјава није било.
Као да је за казну.
А можда се и Путин наљутио: јер, само 24 сата раније могао је да чита како је Велика Британија стратешки важан партнер за Србију. И како то изговара Свети Тома Орденски.
А можда се Путин наљутио што овај пут Мастер Тома није донео орден? Ко ће га знати. Крхко је знање.
И то, нажалост, председник неких Срба (а и други с њим) свакодневно доказује.
Јер, да ишта зна, не би говорио како је Велика Британија важна за будућност Србије. Кад год се империјални Лондон питао за наше боље сутра, ми смо били у чабру. И 1941. и 1945, потом и у току постојања СФРЈ, кад су из Даунинг стрита покушавали да се поставе према нама као према Фолкландским
острвима, а богами и не тако давно: 1999. па 2008.
Уважавам ја, да не буде забуне, све добре намере званичника Велике Британије према нечему што се некад звало Југославија (да не набрајамо појавне облике), или већ некако другачије, али са седиштем у Београду. Него, имам проблем што се увек, без изузетка, тај званични Лондон понашао према званичном Београду као према простору за разигравање шпијунских и интересних игара.
Владимир Владимирович Путин као некадашњи официр КГБ-а то добро зна.
Мастер Николић по имену Томислав је то заборавио. А морао је да зна. Барем тако кажу. Јер, на крају крајева, председник неких Срба је ипак факултетски образован.
Заборавио је Мастер Николић по имену Томислав још једну лекцију из историје:
Империја се никад не извињава. Ни руска. Ни британска. А богами, ни турска.
Турци нам се нису извињавали ни кад су, пред Обреновићевим устаницима, отишли из Србије.
Па зашто би нам се онда сад извињавали, када је Ердоган рекао како је Косово – део Турске?
Хеј, бре, то је земља која је тунелом повезала два континента. Добро, струја им нестала у тунелу, али, док ви читате ове редове, они су квар отклонили.
А ми квар у односима с Турцима – отклонити нећемо. Јер, онако народски речено, очекивати од Турака да се извину Србији је исто као да очекујете од домаћице у Србији да не одгледа и последњи кадар омиљене турске
серије. Дакле, немогућа мисија. Све ми се нешто чини да ни квар са Русима скорије отклонити нећемо. Шта год да био квар по нашем мишљењу. Или по њиховом.
