Проблем непознанице неких јавних предузећа, служби око тумачења придева „службено“ у значењу „јавно“.
Правно тумачење придева „службено“ је дао академик Радомир Лукић, а језикословци су усвојили његово тумачење кроз Речник српског језика у издању Матице српске.
У споровима пред државом још увек се нико није позвао на тумачење придева „службено“ у значењу „јавно“.
Радомир Д. Лукић (Милошевац, 31. август 1914 — Београд, 31. мај 1999) је био члан Српске академије наука и уметности, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, теоретичар правних наука, оснивач катедре за филозофију и социологију права.
Рођен је и одрастао у скромној сељачкој породици. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1937. године, на који је, по сопственој причи, због мањка новца долазио само на испите. Две године касније докторирао је на париској Сорбони одбранивши дисертацију Обавезна снага правне норме – проблем објективног права. Занимљиво је да се Лукић на одбрани докторске дисертације појавио у СРПСКОЈ, ШУМАДИЈСКОЈ, НАРОДНОЈ НОШЊИ, што је изазвало чуђење код чланова комисије, а након тога је уследило Лукићево питање „Да ли желите да браним рад на француском или енглеском језику?“
Пред Други светски рат, 1940. године, избором у доцентско звање започиње универзитетску каријеру на Правном факултету Београдског универзитета. Био је предавач и у Греноблу, Паризу, Ници, Варшави, Москви и Келну. У САНУ улази 1971. године као дописни члан.
Међу студентима је словио за строгог професора који су се више од петице прибојавали његових врцавих досетки. Ретко се појављивао у јавности.
Сахрањен је у родном Милошевцу.
РЕЧНИК СРПСКОГА ЈЕЗИКА МАТИЦА СРПСКА
страна 1218
СЛОЖНО – СЛУЖИТИ
слỳжбен и слу̏жбен. -а. -о
1. (одр.)
а. који се односи на службу и на вршење дужности у служби (1), који служи за административно пословање, одређен за службу: ~ печат, ~ пут, ~ спис, ~ просторија.
б. који је у државној или некој другој јавној служби; који је овлашћен да заступа некога, да делује у нечије име: ~ лице, ~ представник.
в. који се обавља у име (државне или неке друге власти): ~ разговор. ~ протокол.
г. који је у јавној, званичној употреби: ~ језик, ~ писмо.
2. (фиг.) лишен присности, срдачности. хладан, крут, уздржан: ~ тон, ~ опхођење.
Група аутора, Речник српскога језика (ISBN 978-86-7946-004-2), 2. издање, Матица српска, Нови Сад. 2011.
