Вијести, Мишљења, Регион

Стефан Милосављевић: Да ли ћемо имати српско пролеће?

demonstracije 1

На улицама Сарајева, Зенице, Тузле и Бихаћа су у току демонстрације неколико хиљада грађана. Ситуација полако измиче контроли и долази до сукоба са полицијом. Растуће незадовољство народа социјалном, економском и политичком организацијом резултирало је немирима (како ће се даље одвијати догађаји видећемо).

Сцене које медији о догађајима из Босне преносе неодољиво подсећају на многе претходно виђене плишане револуције које су се последњих година догађале широм света. Револуције које су увек резултирале променом режима и наметањем политичких циљева истицаних током протеста.

Велику улогу у последњим плишаним револуцијама током Арапског пролећа одиграле су друштвене мреже. И сами организатори протеста су се хвалили како користе Фејсбук за организацију, Твитер за координацију протестаната а Јутјуб за комуникацију са светским медијима. Тешко је поверовати да су се веома ефикасним начином комуникације и координације самоорганизовали протестани, наравно да је на терену било много стручних оперативаца, што већ није никаква тајна.

Када год политичке елите не могу да остваре своје интересе на демократски начин, дају своју подршку деструктивним снагама и користе их зарад остварења свог циља.

Демонстранте у БиХ је подржао je председник Федерације БиХ Живко Будимир изјавом да је „Било питање када ће ескалирати“ стање у коме се Босна налази и да је у питању „ оправдано незадовољство грађана“, напоменуо је да званичници занемарују интересе становника БиХ који су им „дали свој глас и поставили их на положај да одлучују“. Живко Будимир је председник Странке правде и повјерења, која је на седници главног одбора у Тузли усвојила документ који носи назив „Полазне основе за доношење новог устава БиХ“. У том документу заступа се идеја о томе да БиХ треба да има владу, парламент и једног председника.

Високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Валентин Инцко је оценио да ако стање у БиХ буде ескалирало, требало би евентуално размислити о трупама ЕУ. Истовремено је и потврдио да је један од узрока ескалације незадовољства државна конструкција која не функционише. Нагласио је да је „Дејтонски споразум био мировни споразум, који је био јако успешан. Међутим као уставни споразум је сувише компликован. У босанско-хрватској федерацији постоји 11 влада, 11 премијера, 11 министара унутрашњих послова. То је неефикасно и прескупо“

Стипе Месић наводи «голим насиљем, пљачком, рушењем и палежом ништа, се ипак неће постићи. Но, управо чињеница да су демонстрације чије узроке морамо разумети прерасле у насиље, упозорење да се нешто мора из корена мијењати. А то нешто је тзв. Дејтонски устрој Босне и Херцеговине.»

Очигледна је воља међународне заједнице да су потребне корените промене у смислу промене уставног уређења Босне и Херцеговине. Промене које ће довести до укидања Републике Српске и стварања јединствене унитарне државе. Демонстранти се не залажу за уставне промене али позивају на њих и желе да виде леђа свим политичарима које криве за катастрофално стање у земљи. Такође позивају на уједињење свих народа у БиХ како би се заједно изборили за своја права.

Уколико дође до још јаче ескалације сукоба врло је вероватно да ће се међународна заједница умешати како би се ситуација стабилизовала. Пошто је садашња власт веома неприхватљива демонстрантима, у БиХ би се морале наћи политичке снаге које ће бити прихватљиве и демонстрантима и међународној заједници. Један од резултат таквог споразума би била и уставна промена БиХ пошто је према међународној заједници то један од главних узрока проблема. Ово је све неостварљиво у случају да се немири не прошире на Републику Српску.

Иако званично не постоји вођа бунта у БиХ на друштвеним мрежама се појављују странице које подржавају демонстранте, активно их позивају и координишу.

Најактивнија у томе је фејсбук страница „Удар“. Групе „Удар“ и „Револт“ су објавили свој манифест „Нова Босна и Херцеговина“ у коме захтевају фундаменталне промене у законодавству, уставу и тренутном демократском поретку. «Народ живи на рубу егзистенције а поредак државе успостављен на дејтонским споразумом је не одржив.» Између осталог наводи се да је «сваку минималну корекцију система немогуће извршити, јер та иста корупција има националистичке корене фокусиране према три народности постављене у БиХ. Такав систем не може опстати и не сме опстати. »

Ово су само неки од захтева групе Удар: Изгласавање обавезног изласка на изборе, уз увјет немогућности остваривања основних права на умировљење, у случају оглушавање на изборе; демократско грађанско гласање по узору на Швајцарски систем; успостављање Анти-корупцијске полиције, која ће бити финансирана и покретана независно од државне управе… Током следећих година очекује се прелазно преузимање власти од Жељка Комишића, укидање кантона и ентитета са циљем смањења јавне потрошње, уједињење БиХ као целине, почетак приступних преговора са НАТО савезом и ЕУ…

Осим политичког манифеста организација Удар преко фејсбука промовише демонстрације и поспешује их. Такође саветује се да се демонстранти не опиру хапшењима и да се мирно предају. После изласка из притвора објављују се слике ухапшених демонстраната.

Исте методе промоције демонстрација и критокивање полицијске бруталности је радио и отпор у Србији приликом рушења Милошевића.

Подршка се састоји у статусима који промовишу незадовољсто народа тренутним режимом, и активним позивањем на протесте. Такође саветују се демонстранти шта и како да раде.

Статуси који позивају Бошњаке, Хрвате и Србе да се не деле и да им је свима исти циљ говори у прилог да им је крајњи циљ унитарна БиХ.

У Републици Српској тренутно нема значајнијих протеста ако се изузме мирна шетња подршке демонстрантима у Тузли Невладине организације „Оштра нула“ и Хелсиншки парламент.

То стање није прихватљиво Удару и они упорно позивају на протесте и у Републици Српској.

Поред ових позива у Републици Српској је формирана организација која има име добро познато у Србији.

Реакције из Србије која је по дејтонском споразуму обавезана заједно са Хрватском да унапређује и одржава стабилност у Босни и Херцеговини, су углавном јединствене у томе да је ситуација деликатна и да је обзиром на запаљивост народа на Балкану стање веома ризично по регионалну стабилност.

Ивица Дачић наводи да „ситуација у БиХ показује колико је мир изграђен у региону крха творевина и колико је мало довољно да дође до дестабилизације и поручио да је зато битно задржати политичку стабилност Србије, али и Републике Српске.“ Даље наводи да „ту није само у питању социјална категорија протеста, имате и одређене политичке захтеве, један човек један глас, то иде ка укидању ентитета, права народа у БиХ, то отвара читав један зачарани круг“

У Београду су обављене политичке консултације председника партија из Републике Српске, председника владајуће СНСД Милорада Додика и председника опозиционог СДС Младена Босића са ППВ Александром Вучићем око актуелне ситуацији у Федерацији БиХ.

Милорад Додик је изјавио да неће пристати на интервенцију међународне заједнице по било ком питању изван Устава и нормалних процедура, те да су протести у Федерацији БиХ срачунати и на дестабилизацију Републике Српске.

„Ради се о насилним протестима и све личи на оно што се дешавало у арапским земљама познатијим као арапско пролеће“ изјавио је Босић.
Констатовано је да постоје проблеми али да се они морају решавати демократским путевима без немира и рушења институција.

Александар Вучић је изјавио да Србија жели да избегне сценарио насиља попут актуелног у Федерацији БиХ. „Само желим да Србија избегне сценарио неодговорности и неозбиљности…што желим и Републици Српској, која је била по нашим проценама угроженија, што желим и БиХ, чији територијални интегритет као држава поштујемо…а то да се избегне насиље, да се избегну сукоби, да се избегне уништавање имовине“

Поред тога што постоји интенција да избију немири у Р.Српској и у Србији постоје структуре које својим деловањем и организацијом представљају близанце онима у БиХ.

Преношење немира у Србију за сада је мало вероватно јер је овде политичка ситуација далеко стабилнија од оне у БиХ. Мада то није никакав гарант, јер постоје земље у којима је ситуација реално много лошија од наше или оне у БиХ па ипак тамо нема организованих протеста нити помена о истима.

На српском интернету постоје веома сличне странице и групације онима у БиХ које подстичу на протесте мотивисане социјалним и политичким незадовољством. Међу њима се истиче Борис Малагурски, српско-канадски држављанин познат по филму „Тежина Ланаца“ који је снимио уз помоћ средстава организације познатог светског антиглобалисте Мишела Чосудовског. Борис Малагурски на својој страници последњих година позива народ да се бори против власти а за своје интересе. Учествовао је на протесту који је организовао покрет «99%Србија» (https://www.facebook.com/99Srbija99Serbia) на Тргу Републике 23.03.2013: „Окупили смо се овде да мењамо систем, окупили смо се овде зато што верујемо да ово што имамо данас више не може да опстане, не може да нас води напред и да морамо да се мењамо ми, морамо да мењамо људе око нас и морамо да мењамо целокупан систем у коме живимо“

Српски револуционари не наводе никакве конкретне поводе за свој бунт, главни им је мотив просто мењање система и сумња у способност политичара. Борис води страницу на фејсбуку са готово 50 000 лајкова што је у рангу са страницама највећих политичких странака у Србији. Борис Малагурски свакодневно својим статусима подстиче народ на борбу против политичара и политичког система. Поред тога води емисију на Хепи телевизији под именом ни мање ни више него «Револуција».

Његов медијски утицај је несумњив, ма колико да му неко оспорава озбиљност или стручност. Борис свакодневно путем статуса упућује позиве својим Фб фановима на самоорганизацију и удруживање која би путем притиска на политичаре довела до жељених резултата. Систем треба мењати револуционарно суштина је порука које упућује Малагурски. То је готово пресликана прича демонстраната у БиХ. Свака власт је непријатељ народа и требало би је срушити како би био уведен некакав анархистички систем који би функционисао по моделу директне демократије.

Малагурски прати дешавања у БиХ и својим статусима даје подршку демонстрантима. Сам стил обраћања статусима на фејсбуку, синхронизована објава сличних статуса и фотографија говори у прилог активног праћења дешавања у БиХ.

У цео овај интернет револуционарни пројекат укључени су и Анонимуси Србија, део светског пројекта Анонимуса.

Не мање значајну подршку на фејсбуку дају и припадници покрета 99% Србије чији је главни заступник у јавности и на протестима Петар Станић . Покрет 99% је део светског покрета Окупирај Вол Стрит.

Њихово заједничко деловање је отпочело формирањем Антикорупцијске Лиге Балкана, коју чине хрватски новинар ДомагојМаргетић, познати активиста из деведесетих година Нуне Поповић, Петар Станић испред покрета 99%, Анонимуси Србија и др.

Циљ сваке револуције је рушење институција предходног поретка и успостављање новог. Да би се створила критична маса незадовољног народа потребно га је ујединити против заједничког непријатеља. Отпор је оличење тог непријатеља народа нашао у лику Слободана Милошевића. Данас не постоји ни један политичар који је толико утицајан у региону да би се незадовољство економским приликама каналисало и фокусирало на њега. Зато су као проблем означена корумпирана балканска транзициона мафија. Порука њима изнешена у манифесту АЛБ-а је јасна, ваше време је истекло, време је за директну демократију. Време је за ново друштвено политичко уређење у којем ће се сваки глас, и сваки грађанин, и његово право одлучивања бити темељ законодавног легитимитета, темељ одлучивања о сваком битним питањима заједнице и друштва…

Антикорупцијска Лига Балкана је постала препознатљива током прошлих месеци када је саветник Томислава Николића Антић најавио велики скандал,  сутрадан је АЛБ презентовала доказе о умешаности Млађана Динкића заједно са садашњим саветницима Штрос Каном, Алфредом Гузенбауером, Франком Фратинијем, Александра Вучића у наводној крађи кипарских пара. Велики скандал у коме је Томислав Николић дао простора за индиректан медијски напад на ППВ Александра Вучића резултирао је сменом Антића.

Медијска прашина се брзо слегла, али је на неки начин тестиран утицај који ова револуционарно-отпорашка екипа може да оствари на медијском простору. Може се схватити и као порука/опомена Вучићу као моћном и утицајном владару да иако ужива велико поверење запада ипак може бити озбиљно уздрман, па можда чак и свргнут неком пројектованом споља револуцијом илити српским пролећем. Поменуте организације и даље свакодневно веома активно врше промоцију „револуције“ у Србији и дају подршку оној у БиХ. Није јасно које политичке структуре стоје иза њих, пошто до сада у Србији није било никаквих већих протеста, нити су се на неки начин експонирале. Подршку уживају како међу патриотама тако у и оном грађанском па и лево оријентисаном слоју незадовољних грађана. Изгледа да се за сада се само припрема терен за евентуалну револуцију у Србији.

Извор: Видовдан

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *